Jedan od dvoje živih bivših nemačkih kancelara 4. aprila 2024. puni 80 godina. To bi inače bila prilika da se ovako značajnoj ličnosti javno čestita, oda počast za zasluge – da se ne radi o kontroverznom Gerhardu Šrederu.
Ni jedan bivši kancelar nije oštrije kritikovan od njega. Moglo bi se reći da je postao persona non grata. Na proslavi Dana ujedinjenja Nemačke 3. oktobra prošle godine, Šreder je doduše bio među zvanicama, ali je bio smešten negde pozadi, tako da ga kamere ne uhvate u prenosu uživo. U tabloidima se diskutuje – da li se sa njim uopšte treba rukovati.
Nemačke socijaldemokrate, čiji je član 60 godina, hteli su da ga izbace iz stranke – nisu uspeli – ali, izbrisan je sa liste značajnih ličnosti SPD-a. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, nekada bliski saradnik, javno je rekao da mu neće čestitati rođendan. Kancelar Olaf Šolc mu je čestitao, kao i vrh stranke – ali diskretno, pismeno.
Zašto sve to? Pre svega zato što Šreder ni posle napada na Ukrajinu nije prekinuo prijateljstvo sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a ni poslovne veze sa ruskim Gaspromom. A time kvari ugled Nemačke.
Vitalan i privatno srećan
Čak ni njegova duboka starost ne navodi nikoga u javnosti da pokaže malo obzira prema njemu. Razlog za to je možda i to što Šreder uopšte ne deluje kao da ima 80 godina.
To se vidi u dokumentarnom filmu koji je za nemački javni servis NDR uradio nagrađivani mladi autor Lukas Stratman. Film počinje tako što Šreder kolima stiže na teren za golf, sam istovaruje opremu, idući potom krupnim koracima po terenu. Ispred njega, njegova peta i 26 godina mlađa supruga Kim. Ona se neće odvajati od njega ni na trenutak. U braku su 6 godina i očigledno su srećan par.
Komentarišući ovaj novi film, na čemu se većinom zasniva pisanje medija povodom Šrederovog rođendana, oni ne propuštaju da to pomenu, kao i da se, kao i nekada ranije kada je bio mlađi i u žiži javnosti – izražava jasno, govori brzo, često upada u reč. Neki kažu da Šrederova vitalnost prosto izaziva zavist.
„O Gerhardu Šrederu se u poslednje vreme često govori, ali se retko sa njim razgovara“, kaže autor filma koji ga je više od pola godine „pratio“, od Hanovera do Kine. Ističe da mu je Šreder dozvolio da ga pita šta hoće.
O ratu u Ukrajini
„Sad ste bivši kancelar. Da li ste to ovako zamišljali?
„Pa dobro, manje sa ovim raspravama koje imaju veze samo sa ovim ratom koji se vodi i koji sam ja javno osudio. Ali, to nikoga ne zanima“.
Naravno, reč je o ratu u Ukrajini. Šreder kasnije tokom filma govori kako je prijateljstvo sa Putinom pokušao da iskoristi za pokušaj posredovanja, 9. marta 2022. ubrzo posle početka rata. Molba za to je stigla iz Ukrajine. Prvo se u Istanbulu sastao sa Rustamom Umerevim, sadašnjim ministrom odbrane Ukrajine, a potom je Moskvi sa Putinom razgovaro u četiri oka.
Na pitanje da li to bilo koordinisano sa Berlinom, Šreder kaže da nije: „To bi bilo pogrešno, jer dobro znam da tamo ne dihtuje sve i nisam hteo da ugrozim misiju.“
A na pitanje da li je pokušao da uveri Putina da prekine rat, Šreder kaže: „Da, naravno. Jasno sam mu dao do znanja da je to pogrešno, da smatram da je to istorijska greška“.
A onda, upitan da li je pitao Putina zašto je počeo rat, on prasne u smeh: „Stanite! Pa ovo nije bajka. Tako se ne vode pregovori na tom nivou. Ne radi se tu o moralu, nego o tome da se prekine konflikt“.
Potom u razgovoru pojašnjava svoje ograničene mogućnosti, uprkos bliskosti sa Putinom i kaže:
„U Evropi, oni koji su mogli da dovedu rešenja, ne vojnim putem, kojeg neće biti ni za jednu stranu, to su bili Makron i Šolc. Ali, zašto oni to nisu hteli, mogli, smeli…“
O Putinu i demokratiji u Rusiji
Suprotstavljen sa svojom izjavom da je „uveren da će Putin od svoje zemlje stvoriti pravu demokratiju“, Šreder priznaje da se to nije ostvarilo.
Ipak, dodaje da „ima stvari koje su se dobro razvijale“. „Postoji demokratsko formiranje slobodne volje, slobodni izbori, to se ne može poreći“ – kaže Šreder. Na opasku da nema slobodne opozicije, Šreder odgovara: „Ali, nema direktne zabrane. Jednostavno reći da tamo nema ništa od demokratije, pogrešno je, isto kao i očekivati da demokratija u Rusiji bude Vestiminsterska“.
A na konstataciju novinara da se situacija u Rusiji nije poboljašala za 20 godina Šreder se opet ubrzao i povisio ton: „Nije bolje. A biće bolje ako se odnosi potpuno prekinu? Izolacijom? (…) Ja sam uvek za razgovor.“
„Stari prijatelj kineskog naroda“
Sledi trodenvno putovanje u Kinu gde je pozvan i gde bivšeg kancelara, kako ponosno kaže, zovu „stari prijatelj kineskog naroda“. Dočekuju ga kao državnika, kao da je još uvek na funkciji, kao da je u diplomatskoj misiji.
To je prilika da novinar pomene nemačku ministarku spoljnih poslova, koja je šefa države i partije Kine za američke medije nazvala diktatorom. Šreder je rekao da ne želi da se upusti u ocenu te izjave i Analene Berbok. Ipak: „To može da se misili, ali to da kaže ministarka spoljnih poslova Nemačke. To je stvar profesionalnosti, a u ministarstvu spoljnih poslova je to slabo razvijeno. To nije uvek bilo tako“.
Šta je ostalo od političkog nasleđa?
Šreder kritikuje, ali i sam prima udarce. Tako je to bilo tokom čitave njegove duge karijere.
Nesporan je njegov uspeh – to što je odbio učešće Nemačke u ratu u Iraku.
Istovremeno, on je bio kancelar koji saopštio građanima na televiziji da i Nemačka učestvuje u vojnoj operaciji NATO protiv SR Jugoslavije, prvoj posle Drugog svetskog rata.
Neki smatraju uspehom njegove socijalne reforme koje su zemlju rešile velike nezaposlenosti i rasteretile budžet – ali mnogi, pogotovu u među njegovim socijaldemokratama, to ne mogu da mu oproste. On je u Nemačkoj otvorio ogroman prostor za sektor niskih plata, za jaz u raspodeli blagostanja, koji postaje sve veći. Šreder to, naravno poriče.
No, nema sumnje da je u ovom trentuku ugled Gerharda Šredera u Nemačkoj veoma narušen, da je uništeno njegovo političko nasleđe kao kancelara, kao socijaldemokrate. Da li će to i ostati tako, pokazaće vreme.
Izvor: Dojče Vele/RTCG
