Tradicija Đurđevdana ima dugu i duboku istoriju među Romima. Za mnoge pripadnike romske zajednice, Đurđevdan je važan datum koji se proslavlja raznim obredima, ritualima i običajima koji su prenosili s generacije na generaciju. On je za Rome više od običnog verskog ili kulturnog praznika. To je vreme kada se slavi život, obnavlja vera u bolju budućnost i jača povezanost unutar zajednice.
„To je vreme kada se slave život i priroda, a običaji vezani za ovaj praznik često uključuju čišćenje domova, pripremu obredne hrane, kao što su kolači od đurđevskog cveća, i učestvovanje u različitim verskim i kulturnim ceremonijama. Neki od tradicionalnih običaja koji se povezuju sa Đurđevdanom u romskoj zajednici uključuju paljenje vatre (što simbolizuje čišćenje i zaštitu), ples i muziku, kao i obrede koji se fokusiraju na zaštitu porodice, zdravlje i plodnost“, objašnjava za N1 Miloš Mihajlović, predsednik Unije Roma Srbije.
Osim toga, Đurđevdan, kao verski praznik koji se obeležava 6. maja prema julijanskom kalendaru, je prema rečima Mihajlovića često prilika za okupljanje porodica i zajednice kako bi se slavile tradicije i zajedništvo.
„Ova tradicija ima bogato nasleđe koje je duboko ukorenjeno u romskoj kulturi i predstavlja važan deo identiteta i pripadnosti za mnoge Rome širom sveta“, istakao je Mihajlović.
Simbol obnove i proleća
Đurđevdan predstavlja važan praznik koji simbolizuje različite aspekte romske kulture, tradicije i verovanja. On je simbol obnove i proleća, kaže Mihajlović.
„Đurđevdan se slavi u vreme kada priroda oživljava nakon zimskog perioda. Za Rome, ovaj praznik predstavlja simbol obnove i preporoda, ponovnog pokretanja našeg točka nakon zimskog perioda, kao i početak novog ciklusa prirode i života. Za Rome koji su hrišćanske veroispovesti, Đurđevdan ima verski značaj i priliku je da se posvete molitvi, verskim obredima i slavlju u čast svetitelja“, objašnjava sagovornik portala N1.
Mnogi običaji vezani za Đurđevdan u romskoj zajednici, kako kaže, fokusiraju se na zaštitu porodice, doma i zdravlja. Tako paljenje vatre, ritualno čišćenje doma i priprema posebnih obrednih jela služe kao načini da se oteraju zli duhovi, donese sreća i blagostanje u kuću.
„Kroz zajedničko slavlje, Romi održavaju svoj identitet i povezanost sa svojom kulturom i tradicijom. Đurđevdan za Rome predstavlja više od običnog verskog ili kulturnog praznika. To je vreme kada se slavi život, obnavlja vera u bolju budućnost i jača povezanost unutar zajednice“, navodi on.
Specifičnosti obeležavanja Đurđevdana u romskoj zajednici
Prema rečima predsednika Unije Roma, obeležavanje Đurđevdana među romskom zajednicom može imati neke specifičnosti u odnosu na način na koji ga obeležavaju pripadnici neromske zajednice.
Pripadnici romske zajednice koji su hrišćanske veroispovesti mogu se uključiti u verske obrede koji su karakteristični za Đurđevdan, poput odlaska u crkvu, molitve i paljenja sveća. Međutim, kako kaže, može postojati i tradicionalna romska interpretacija ovih obreda, što može uključivati elemente kao što su prinošenje posebnih obrednih jela ili ritualno čišćenje domova.
Specifičnosti kulturnih običaja vezane za Đurđevdan, kako priča Mihajlović, mogu uključivati tradicionalnu romsku muziku, ples, pesmu i pripremu posebnih jela koja se služe tokom proslave.
Romi često obeležavaju ovaj praznik kroz zajednička okupljanja, gde se dele obroci, razgovara, peva i igra. Za mnoge Rome, obeležavanje Đurđevdana ima poseban značaj u očuvanju njihove kulture, tradicije i identiteta, ističe on.
Kolači od „đurđevskog“ cveća
Na trpezi za Đurđevdan često se nalazi posebna hrana koja se priprema za ovu priliku – to su, pored ostalih, kolači od đurđevskog cveća, poznate kao „đurđevske pogače“ ili „đurđevske pite“, koje se pripremaju od testa i cveća ubranog na dan praznika, kaže sagovornik N1.
Ovi kolači simbolizuju obnovu i proleće, ističe Mihajlović i dodaje da se pored đurđevskih kolača, na trpezi obično nalazi i meso, poput pečenja ili kuvanog mesa.
Takođe se mogu služiti različita tradicionalna jela koja variraju u zavisnosti od regiona i kulturnih uticaja, kao što su različite vrste čorbi, gulaši, sarmice… Obično se organizuju porodična okupljanja gde se zajedno provodi vreme uz pripremu hrane, razgovor, pevanje pesama i igre, navodi Mihajlović.
Svi ti običaji zajedno, kako zaključuje Mihajlović, upravo čine bogatstvo tradicije i kulture romske zajednice tokom obeležavanja Đurđevdana te se njegovo slavlje odvija s posebnom radošću.
Izvor: N1
