Crna Gora je pored Srbije smatrana liderom u regionu u pristupnom procesu sa EU. Od 2012. kada je počela pristupne pregovore uspela je da otvori 33 poglavlja, a da zatvori svega tri. Od 2020. godine više nije bilo pomaka u procesu pritupnih pregovora zbog nedovoljnih rezultata u reformskom procesu.
“Reforme i procesi donošenja odluka su, nažalost, u zastoju poslednjih nekoliko godina”, navodi se u odgovoru iz Švedskog predsedavanja.
Crna Gora se nalazi u ozbiljnoj institucionalnoj krizi. Od septembra prošle godine blokiran je Ustavni sud Crne Gore, jer od sedam sudija ima samo troje zbog čega ne može da odlučuje o ustavnim žalbama niti mogu da se okončaju izborni procesi bez odluka tog suda.
Vlada Crne Gore od avgusta prošle godine funkcioniše bez poverenja parlamenta.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i ostali zapadni partneri već mesecima apeluju na političke subjekte u Crnoj Gori da se dogovore o deblokadi institucija, pre svega Ustavnog suda, kako bi se organizovali prevremeni izbori.
U međuvremenu, u Skupštini Crne Gore počela je nova procedura za izbor četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda, jer se na konkurs prijavilo 27 pravnika. Sudije bira parlament dvotrećinskom većinom, što znači da osim parlamentarne većine za kandidate mora da glasa i deo opozicije.
Ministri inostranih poslova zemalja članica EU, u ponedeljak 23. januara na redvnom sastanku raspravljaju o krizi u Crnoj Gori. Šefovima evropskih diplomatija izveštaj podnose ministarka inostranih polsova Slovenije Tanja Fajon, i austrijski ministar spoljnih poslova Alexander Schallenberg (Aleksandar Šalenberg). Njih dvoje su u decembru posetili Crnu Goru u ime visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josepa Borrella (Žozep Borelj).
Izvor: Radio Slobodna Evropa
