Pesme Vaska Pope su kratke – nije pisao u stihu, a zareze, tačke, znakove uzvika, upitnike, crtice i znakove navoda je prognao iz svoje poezije. Popa je bio pesnik koji je uspeo da sa toliko gorčine opiše svu silinu ljubavi, čovek koji je celog života voleo samo jednu ženu, Hašu Singer.
U njihovom malom stanu bilo je neba, sunce je noćilo u snovima, a vrbe su nežno preko praga prešle – i to sve zato jer je njenih očiju zaista bilo.
„Pesnik Vasile Vasko Popa se sa svojom budućom suprugom Jovankom Hašom Singer, kažu, gotovo svakodnevno viđao u Vršcu. I kažu da su njih dvoje redovno prolazili jednom ulicom koja je nazvana po nemačkom pesniku Aleksandru Lenuaunu i kažu da su se susretali pogledima, znači, onako, u prolazu su se samo pogledavali“, kaže Sanja Đaković, autorka ture „Ljubavna šetnja Beogradom“.
„Haši se visoki, krakati, štrkljasti Vasko Popa dopadao, te je bila ne malo iznenađena kada joj je on, jednoga dana prišao i zamolio za dozvolu da može da je pozdravlja. Dozvolu je, naravno, dobio. Nakon toga počeli su da se viđaju, da razgovaraju i iz tih susreta u Lenuanovoj ulici i nastala ona čuvena pesma Očiju tvojih da nije“, dodaje Đaković.
Očiju tvojih da nije
Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu.
Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali.
Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežno preko praga prešle.
Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo.
Sama Haša Popa se seća i dana kada je Vasko došao u kuću uglednog, poznatog vršačkog advokata, njenog oca, da zamoli za ruku Jovanke, odnosno, Haše Singer. Sama Haša je govorila kako je devojka koja je radila u njihovoj kući tada, onako, poprilično iznenađeno, rekla: ‘Ju, ta neća valjda naša Hanzi da se uda za ovog šrajbera?! Od čega će oni da živu?’.
Živeli su jako lepo. Haša Popa je studirala u Beogradu arhitekturu, završila je i kasnije radila kao profesor na Arhitektonskom fakultetu. Kasnije je zapostavila svoju karijeru kako bi mogla da prati svoga supruga, čuvenog pesnika Vaska Popu. Za Hašu Popu je Vasko bio gotovo ceo njen život, a isto bi se moglo reći i za Vaska budući da dece nisu imali, nekako su bili usmereni jedno prema drugom.
Živeli su skromno, u jednosobnom društvenom stanu u blizini Tašmajdana, stvarajući od tog malog prostora dom po svojoj meri, a ta mera bila je ljubav. Taj idiličan život trajao je sve do 1991. godine, kada je, usled teže bolesti, Vasko primljen u bolnicu. Haša je sve vreme bila uz supruga. Ni tada se nisu razdvojili.
„Kažu da je, iscrpljena od višednevnog bdenja, Haša popila nekakve lekove za spavanje, lekovi su učinili svoje, ona je zaspala i probudila ju je užurbanost u toj bolničkoj sobi. Naime, medicinske sestre su se užurbale oko kreveta Vaska Pope, a sa druge strane pokušavale i da Hašu izvedu iz te prostorije. I kažu da Haša Popa nikada sebi nije oprostila što nije prisustvovala poslednjim trenucima života svog supruga“, navodi Sanja Đaković.
Ljubav na prvi pogled
Ti si moj početak
Koji me pokrenuo
Sveo sam se
Na tvoju osovinu
Savsam se usijao
Od tvog prvog obrtaja
Lepo ću se putem polomiti
I sjediniti se zauvek s tobom
U kršu i lomu
Nisam lud
Da baš sada zastanem
Da se ohladim
I ružno poplavim
Nakon Vaskove smrti, Haša je strahovala da, zbog toga što nije zaslužni građanin, neće moći da počiva pored supruga. Ipak, u oktobru 2001. urna sa pepelom žene koju je pesnik neizmerno voleo, položena je u njegovu grobnicu.
„Kažu da je bračni par Popa imao jednu, pa da tako kažemo, neobičnu novogodišnju tradiciju. Svake Nove godine, Vasko je kupovao po jednu jelku, unosio u njihov stan, tačnije u spavaću sobu, i zanimljivo je da taj bor nikada nisu kitili, nego su ga samo ostavljali u prostoriji da, jednostavno, miriše i posle nekog vremena iznosili iz stana“, priča autorka ture „Ljubavna šetnja Beogradom“.
Nekoliko godina posle Vaskove smrti, Haša je istu takvu jelku zasadila kraj njegovog grba, ali je neko to „malo zeleno drvo“, znak velike ljubavi, ukrao. Bez obzira na to, Vasko i Haša ostali su spojeni u večnosti u kojoj i dalje stanuju i sunce i nebo, dokazujući da vanvremenska ljubav, ipak, postoji.
Pripremila: Lidija Samardžijević
Izvor: RTS
