Zapadni Balkan ne bi trebalo da se plaši dekarbonizacije i tranzicije ka zelenim izvorima energije, jer bi potreba za otvaranjem novih radnih mjesta u oblastima hidro, solarne i energije vjetra u narednih šest godina, značajno premašila broj radnih mjesta koja su trenutno potrebna u oblasti energije koja se u državama regiona dobija od uglja, čulo se, između ostalog, na konferenciji “ Edu-Energy 2.0: Towards Shaping the Future of Renewable Energy Transition in the Western Balkans”, održanoj u Budvi.
Tranzicija obnovljive energije na Zapadnom Balkanu, u budućnosti bi morala da podstakne dijalog o razvoju uloge obrazovnog sektora prilikom tranzicije cijelog regiona Zapadnog Balkana. Društvena održivost, ekonomska uključenost i rodna ravnopravnost, ukrštaju se sa trendovima na tržištu rada. Zelena ekonomija ne promoviše samo pozitivne ekološke ciljeve, nego pruža i druge mogućnosti – poput rješavanja prepreka za učešće žena u oblastima nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike. Upravo zbog toga, zainteresovane strane istražuju načine kako da unaprijede ulogu stručnog obrazovanja i pripreme pojedince za nova zelena radna mjesta, poručeno je sa konferencije o oblikovanju budućnosti tranzicije obnovljive energije na Zapadnom Balkanu. Cilj je, međutim, da se istovremeno obezbijedi da zelena tranzicija podrži pravedni i inkluzivni rast, te da doprinese da se smanje nejednakosti.
Menadžer projekta Nikolas Heger iz GIZ-a saopštio je da pokušavaju da istraže i ljudsku dimenziju, kao i reperkusije prilikom energetske tranzicije. Ističe koliko je važna profesionalna inspiracija za razvoj energetskog sektora u regionu Zapadnog Balkana.
„Kako energija, zasnovana na obnovljivim izvorima, cvjeta u regionu, nedostatak kvalifikovanih radnika nije vidljiv samo na gradilištima, već i unutar organizacije energetskog sektora. Kada koristite tehnologije, kao što su složeni IT sistemi ili planiranje električne mreže, ključno je privući visoko kvalifikovane profesionalce. Zato želimo da motivišemo radnike da se posvete karijeri u zelenoj ekonomiji i energetici, i da postanemo zelena budućnost na Zapadnom Balkanu”, istakao je Heger.
Direktorka međunarodne organizacije “Incijativa za reformu obrazovanja Jugositočne Evrope, ERI SEE”, Tina Šarić, objašnjava da su tokom konferencije pružili informacije o tome koliko je važno raditi na pravom mjestu, da bi zeleni sektor funkcionisao.
„Jasno je da postoji potreba za novim obrazovnim programima koji zadovoljavaju potrebe tržišta rada. Ključno je da na tom putu obrazovni sistem podrže preduzeća koja bi ponudila više praktičnih iskustava i obuka za studente i učenike tokom školovanja. Istovremeno obrazovanje bi, kroz fleksibilnije načine učenja, trebalo da stvori mogućnost za brzo reagovanje na poslovne potrebe. Kanali komunikacije između obrazovanja i biznisa treba da budu otvoreni i aktivni sve vrijeme”, istakla je Šarić.
Toni Babarović sa Instituta društvenih nauka Ivo Pilar je u svom izlaganju o izazovima podrške u izboru strukovnih škola, te interesnim uticajima, zrelosti u karijeri i rodnih stereotipa, istakao ključne izazove učenja. Babarović kaže da istraživanja pokazuju nisku usklađenost između interesovanja učenika i stručnih programa koje upisuju, što često dovodi do smanjenog angažovanja u školi, lošijeg akademskog uspjeha i nepovoljnih rezultata u karijeri.
Savjetnica u Institutu za razvoj i međunarodne odnose iz Zagreba Ana-Maria Boromisa, napomenula je da rezultati analize efekata tržišta rada pokazuju da potencijal za otvaranje novih radnih mjesta u sektoru obnovljivih izvora energije premašuje potencijalni gubitak radnih mjesta u sektoru uglja na Zapadnom Balkanu. Međutim, tranzicija bi mogla sa sobom da povuče i značajne tehničke, političke, finansijske i društvene izazove, pa je redosljed reformi i stvaranje uslova za to od izuzetne važnosti.
Tehničke prepreke se uglavnom odnose na mrežnu infrastrukturu, skladištenje energije i složenost integracije, finansijske barijere odnosno visoke početne troškove i trenutnu strukturu tržišta. Prepreke su i nedosljedne politike, propisi o dozvolama i korišćenju zemljišta. Društvene barijere se odnose na nedostatak vještina, otpor javnosti i nedostatak svijesti. Zato je poručeno da bi trebalo i formalno usvojiti ciljeve klimatske neutralnosti i razviti akcione planove za postupno ukidanje fosilnih termoelektrana. Važno bi bilo poboljšati zakone koji će omogućiti dekarbonizaciju energetskih sistema, poboljšati poslovno okruženje i investicionu klimu, razviti socijalne i finansijske instrumente za zaštitu radnika, te podstaći uključivanje u formalno tržište rada.
Ivana Živadinović iz ERI SEE, istakla je da su rezultati mapiranja obrazovanja ukazali na značajan napredak u ažuriranju standarda kvalifikacija u sektoru električne i mehaničke opreme kako bi se podržala tranzicija obnovljive energije. Konkretno, između jedne petine i jedne polovine kvalifikacija u ovim sektorima sada su obnovljivi izvori energije. Važno je napomenuti da se istraživanje zasniva na sektoru fokusiranom na novu, inovativnu, multidisciplinarnu opremu. Od ovih kvaliifikacija se ne očekuje samo da obezbijede savremeni profesionalni sadržaj već i da podstiču pravednu tranziciju kroz obrazovanje. Naglasak treba staviti na razvoj materijala usklađenih sa principima društvene održivosti, digitalizacije i rodne ravnopravnosti.
Melina Kalem, stručna saradnica CETEOR-a kaže da je tokom društveno-ekonomskih i političkih promjena, kakva je energetska tranzicija, najvažnije da se zaštite prava ranjivih i marginalizovanih grupa. Naglašava potrebu za pristupom usredsređenim na ljudska prava u kreiranju politike, sa ciljem da se ljudi zaštite od gubitka posla i ekonomske nesigurnosti.
Konferencija u Budvi, okupila je oko 100 učesnika, zainteresovane strane iz sektora obrazovanja i energetike, predstavnike ministarstava, agencija, privrednih komora, udruženja poslodavaca, stručnjaka za obrazovanje i razvoj tržišta rada. Glavni zaključci konferencije biće ugrađeni u preporuke politika i koristiće za planiranje u sektoru obrazovanja i obuke o zelenoj energiji na Zapadnom Balkanu.
Izvor: RTCG
