Nišavić je rekao da će se potruditi da zahtjev upute do kraja nedjelje kako bi od državnog organa blagovremeno dobili odgovor. Preduslov za podnošenje zahtjeva za izdavanje dozvole, kako je rekao direktor Vodovoda, bilo je pozitivno mišljenje Agencije za zaštitu životne sredine na elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.
–Kao preduslov za izdavanje građevinske dozvole bilo je neophodno prikupiti cjelokupnu dokumentaciju, a kao dio nje, svakako je i mišljenje na elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu. Nakon dobijanja mišljenja pripremili smo dokumentaciju neophodnu za predavanje zahtjeva za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju državnog objekta od opšteg interesa i samim tim u narednih nekoliko dana ćemo taj zahtjev i predati Ministarstvu – saopštio je Nišavić.
Nišavić objašnjava da je rok u kojem Ministarstvo treba da odluči o njihovom zahtjevu mjesec dana.
– Prethodna procedura je podrazumijevala da ukoliko u roku od 15 dana, od momenta prijave gradnje, ne bude reagovanja nadležnih institucija ona se smatra odobrenom i može se krenuti sa gradnjom. U prethodnih mjesec dana je došlo do izmjene zakona. Više se ne predaje prijava gradnje već se šalje zahtjev za dobijanje građevinske dozvole. U roku od 30 dana bi nadležne institucije trebalo da odgovore na zahtjev i nakon toga se stiču uslovi za početak gradnje. O tačnom datumu početka radova ne možemo govoriti, ali sa radovima moramo početi do kraja godine – kaže direktor Vodovoda.
On ukazuje da je neophodno do kraja godine uvesti izvođača u posao kako bi ne bi došlo do raskida ugovora čime bi izgubili grant sredstva od 33 miliona eura.
–Nije neophodno da samo počnemo sa gradnjom već da imamo određene elemente izvedene na terenu kako bi oni bili fakturisani i naplaćeni iz sredstva koja su nam dostupna. Od 35 miliona eura kredita koji smo uzeli za gradnju do sada smo potrošili oko 32 miliona eura i to za širenje mreže, izgradnju pješačkog mosta, nabavku mehaničke opreme. Preostalo nam je da potrošimo još tri miliona od toga kredita i 33 miliona granta i ta sredstva moraju biti utrošena na samu izgradnju postrojenja. Pored odobrenih 33 miliona granta imamo mogućnost da zahtijevamo dodatna sredstva od Evropske unije i Investicionog okvira za Zapadni Balkan i ona će biti neophodna za dalje širenje mreže. U pitanju se desetine miliona bespovratnih sredstava – navodi Nišavić.
Aleksandar Nišavić objašnjava i šta bi se desilo u slučaju da ne počne gradnja postrojenja.
–Raskidom kreditnog aranžmana bili bi vjerovatno u obavezi da u kratkom roku vratimo cjelokupna sredstva Njemačkoj banki za obnovu i razvoj. Pored 35 miliona kredita, izgubili bi i grant od 33 miliona, propustili šansu za novim bespovratnim sredstvima podrške u milionskom iznosu. Šteta bi bila oko 200 miliona koje bi dugoročno izgubili, a kratkoročno vjerovatno nekih stotinjak miliona bi koštalo Glavni grad i državu jer su potpisnici ugovora. Kasa grada bi bila blokirana za iznos oko 100 miliona eura koliko iznosi skoro godišnji budžet – kaže Nišavić.
Dvije godine čekaju odgovor za uklanjanje dalekovoda
Direktor Vodovoda kaže da su prošle nepune dvije godine od kada su Ministarstvu prostornog planiranja predali zahtjev za izmještanje dalekovoda sa parcele na kojoj je planirana gradnja.
– Na taj zahtjev još nismo dobili odgovor. Apelujem na ministarstvo da uzme u razmatranje i konačno donese odluku po ovom zahtjevu – rekao je Nišavić.
O dalekovodu na parceli budućeg postrojenja na skupu Botunjana 9. septembra govorio je Milan Stanović, bivši sekretar za prostorno planiranje Opštine Zeta.
– Jedini dokument za koji znam da postoji, a koji osporava i onemogućava gradnju kolektora, je dokument koji sam lično potpisao, a to je dokument koji zabranjuje uklanjanje dalekovoda, a koji mora da se ukloni da bi se gradilo to postrojenje – saopštio je tada Stanović.
Spajić: Mujović ima Vladinu podršku
Gradonačelnik Podgorice Saša Mujović ima podršku Vlade kada je u pitanju izgradnja kolektora u Botunu, saopštio je Milojko Spajić, premijer, prenosi RTCG. On je naveo da se neprerađena voda godinama izliva u Moraču, a samim tim i u Skadarsko jezero, pa predstavlja veliki zdravstveni rizik za građane Zete i Podgorice. – Primarno je to nešto što ovo postrojenje treba da targetira – dodao je Spajić. Spajić je saopštio da bi, u slučaju da kolektor ne bude izgrađen, država izgubila do 100 miliona eura. On je dodao da bi Crna Gora, time što ne ispunjava sve obaveze na evropskom putu, imala velike probleme pri zatvaranju poglavlja 27, koje je jedno od najzahtjevnijih. Poručio je da je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda civilizacijski iskorak, koji će biti bitan za državu. – Taj problem je riješen u drugim opštinama, na radost građana i Budve i Berana. Mislimo da je jako bitno da racionalno sagledamo stvari. Vlada će izaći maksimalno u susret građanima Botuna i Zete, sve njihove legitimne zahtjeve saslušati i pokušati da pronađe adekvatno rješenje za njihove probleme – naveo je Spajić.
Za dvije godine ističe ističe rok upotrebe postrojenja na Kruševcu
Postojeće postrojenje na Kruševcu sagrađeno je 1978. godine i za dvije godine ističe predviđeni rok upotrebe od 50 godina, kaže Aleksandar Nišavić. On navodi da postrojenje može i eksplodirati. – Digestori na dva silosa su u znatno lošem stanju. Opredijelili smo sredstva i ove godine i u toku je raspisivanje tendera za obnavljanje i ojačavanje samih trulišta jer su značajno oštećena od materije koja ja skladištena u njima. Mi ulažemo sredstva u nešto što nema alternativu da bi ga održali naredne dvije godine. Trudićemo se da funkcioniše naredne dvije, tri godine, ali nakon toga možemo doći u situaciju da sve pristigle otpadne vode do Krivog mosta direktno završavaju u Moraču – rekao je Nišavić.
Izvor: Dan
