Sadržaj
Crna Gora je u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji (EU) otvorila sva i zatvorila sedam od 33 poglavlja, posebnih pitanja po kojima se zemlja prilagođava evropskim pravilima.
Na tabeli je prati Albanija, sa 28 od 33 otvorenih poglavlja, ali nijednom završenom temom.
Srbija je otvorila 22 od 35 tema i zatvorila tek dve, a pregovori ne napreduju još od decembra 2021. godine.
Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo tek treba da počnu da otvaraju pregovaračka poglavlja, ali su od toga udaljene nekoliko koraka.
Marta Kos, komesarka EU zadužena za proširenje, ovu balkansku sportsku tabelu pretočila je nedavno u konkretne rokove.
„S Crnom Gorom napredujemo i moguće je da, ako 2026. zaključimo tehnički deo pregovora, 2028. ova zemlja postane 28. članica EU”, rekla je Kos.
Albanija bi u EU mogla da uđe 2029. godine, dodala je.
Iako bi ova poruka mogla da bude „muzika za uši” za glavnog crnogorskog pregovarača o ulasku zemlje u EU, Predrag Zenović kaže da tek sada počinje sportski foto-finiš.
„Što je država bliža članstvu, problemi su krupniji, političke dileme su veće, izazovi su jasniji, a test političke volje i spremnost je složeniji”, kaže on za BBC na srpskom.
Kad politika ubrza birokratiju
Na crnogorskim institucijama već godinama vijore se i plave zastave sa evropskim zvezdicama – zemlja je kandidat za članstvo od 2010.
Osam godina ranije, a četiri pre sticanja nezavisnosti, u Crnoj Gori je prihvaćen evro.
Od 2009, putnicima sa crnogorskim pasošima nisu potrebne vize za EU i ostale zemlje šengenskog prostora.
Konačno, članstvo zemlje u NATO-u, od 2017. godine, doprinelo je da se ova zemlja učvrsti na čelu evroatlantskih integracija preostalih zemalja na Balkanu.
„Za mene, to znači da znamo kuda idemo, kako će nam izgledati zakoni i institucije.
„U svakodnevnom životu se za sada dešavaju male promene, ali se nadam da vode ka većim, da nam institucije budu efikasnije i bliže građanima”, kaže Selma Taljanović iz Podgorice.
U Selmino, kao i u ime više od 620.000 ljudi koji žive u najmanjoj zemlji-kandidatu za članstvo u Uniji, glavni pregovarač kaže da je pridruživanje administrativni, ali i životni proces.
„Reforme nikad nisu samo zakonodavne, nije moguće da se samo promenama slova na papiru postane članica EU.
„Crna Gora je sada u fazi kad su sve promene vrlo životne i zato želimo da ljudi znaju šta se menja – ne iz korena ili naopačke, ali svakako su neke svakodnevne stvari drugačije”, kaže Zenović.
Ipak, pregovori su dugo stajali u mestu, sporo napredujući više od decenije, iako su na vlasti bile snage koje su evropske integracije imale visoko na listi prioriteta.
U tom periodu, zemljom je vladala Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, dugogodišnjeg predsednika Crne Gore, koja je 2020. otišla u opoziciju.
„U februaru 2022. godine i agresije Rusije na Ukrajinu, od priče koja je bila birokratska i administrativna, prešlo se na jezik realpolitike – da je cilj EU da dokaže da su vrata otvorena, a Unija atraktivna.
Crna Gora je, kao jedina država koja je realno mogla da se dobaci do tog cilja, dobila izuzetno snažan vetar u jedra”, objašnjava mi ubrzanje Ivan Vuković, nekad gradonačelnik Podgorice, danas opozicioni poslanik DPS zadužen za evropske integracije u Skupštini Crne Gore.
Milica Kovačević, predsednica nevladine organizacije Centra za demokratsku tranziciju (CDT), prati proces od samog početka, pa optimistične procene o brzom uključenju u EU vidi nešto drugačije.
„Pozitivne poruke čine svoje, građani možda misle da smo bolji od regiona, ali bolje informisani znaju da smo najbolji među lošima, da se ne približavamo društvima poput skandinavskih.
„Mi ništa više ne ličimo na takva društva nego pre pet godina”, upozorava ona.
Albanija: ‘Podrška bez kontrole’
Kada je Edi Rama u septembru 2025. četvrti put postao premijer Albanije, obećao je da će nastaviti ono što je radio na kraju trećeg mandata: ubrzano usklađivanje sa propisima EU i put ka članstvu.
Četiri dana po preuzimanju novog premijerskog mandata, Rama je otvorio još četiri pregovaračka poglavlja, a dočekale su ga optimistične poruke iz Brisela da zemlja može do članstva 2029. godine.
„Iz perspektive građana, to je velika motivacija i dobro je za imidž i budućnost Albanije.
„Za politiku, to je velika podrška, ali je izostala bolja kontrola evropskih institucija.
„Možete dati političku podršku, ali morate pratiti da li se vodi borba sa korupcijom, postoje li veze sa kriminalnim strukturama, da li se primenjuju standardi, da li građani odlučuju o ključnim pitanjima”, kaže Valjbona Kuko, direktorka Vestminsterske fondacije za demokratiju u Albaniji.
Postojanje jedne snažne partije, kakva je Ramina socijalistička, ne pomaže uvek i u svemu, dodaje ona.
„Mislim da nismo spremni da jednako primenimo evropske standarde u našem društvu, a građani ne vide jasno kako evropske integracije menjaju njihove živote na bolje.
„Naši životne okolnosti se nisu toliko poboljšale poslednjih godina, a neke velike reforme, poput pravosudne, ne donose rezultate građanima, mada su imale efekta protiv nekih korumpiranih političara.”
Vladavina prava, korupcija i ekologija
Javne nabavke, digitalna transformacija i mediji, industrijske i privredne politike, nauka i istraživanja, obrazovanje i kultura i spoljni odnosi su sedam tema u kojima se Crna Gora uskladila sa EU.
Od 26 preostalih, niko nema dilemu koja će biti najteža: ona koja govore o vladavini prava, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
„To su osnove, tu nema prelaznih razdoblja, tu se moraju ispuniti završna merila, a sada je vreme da naše pravosuđe pokaže snagu, znanje, integritet da taj proces dovede do kraja”, kaže Zenović.
Gotovo identično listu najvećih izazova skicira i opozicija.
„Relativno slabe institucije, u malobrojnoj zajednici još zahtevniji zadatak primene normi i principa da je zakon jednak za sve, kao i loše stanje na planu zaštite životne sredine – to su ključni izazovi Crne Gore”, ređa ih Vuković.
Plan o zatvaranju preostalih 26 poglavlja do kraja 2026., a od toga bar pet do kraja ove godine, veoma je ambiciozan.
Ipak, poruke i ohrabrenja iz EU Milica Kovačević ne vidi kao nužno pozitivne.
„Nekima je to poslužilo kao motivacija, ali nekima i kao poruka da je sve već završeno – mi smo toliko voljeni, željeni i potrebni da će se desiti svakako.
„Zbog toga u nekim oblastima imamo fingiranje minimuma reformi, a čak i to donosi aplauze – dobijamo ovacije za dvojke i jedva prelazne ocene, a ne za petice”, upozorava ona.
Političke prepreke
Osim pregovaračkih, Crna Gora će morati da preskače i političke prepone do članstva u EU.
Za Vukovića, poslanika opozicionog DPS-a, „jedino što stoji na putu pridruživanja smo mi sami, odnosno delovi vladajuće koalicije koji jedno misle, drugo rade, a treće govore”.
Na vlasti u Crnoj Gori je široka koalicija Pokreta Evropa sad premijera Milojka Spajića, stranaka bliskih zvaničnom susednom Beogradu koje predvode Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i stranaka Bošnjaka i Albanaca.
Vlada ima čak 34 člana, od čega sedam potpredsednika i 26 ministara.
„U okviru sistema imate ljude koji direktno rade na štetu evropske ideje, sa besmislenim inicijativama kojima žele da skrenu fokus sa onog što je apsolutni prioritet”, kaže Vuković.
Crnogorska javnost poslednjih meseci raspravljala je tako o Rezoluciji o genocidu u Jasenovcu, koja je zategla odnose sa Hrvatskom, čestoj verbalnoj podršci ruske agresije na Ukrajinu, pominjao se zakon o stranim agentima po ugledu na Rusiju.
Glavnom pregovaraču sa EU ovakva atmosfera može da oteža posao.
„Mi smo do sada u Skupštini videli punu posvećenost i spremnost i punu podršku svih aktera u vladajućoj većini, ali i u opoziciji.
„Ipak, u širokoj političkoj areni, akteri različito reaguju i tu na scenu stupaju ideološke razlike, ali je minimum konsenzusa da se svi suzdrže od nečega što bi ugrozilo regionalne odnose, pitanja ljudskih i manjinskih prava”, kaže Zenović.
Milica Kovačević opisuje aktuelnu crnogorsku vladu kao „okupljenu oko podele plena i interesnih zona: mi ćemo vama podizati ruke za evropske integracije, a nas pustite da se bavimo nacionalizmom, desekularizacijom, konzervativnim politikama”.
„Etički problematičan dogovor omogućava ovoj većini da gura, ali i da se redovno spotiče na sva vrednosna pitanja.
„Nisu svi evropski i demokratski orijentisani ako ne priznajemo genocid koji se dogodio kod nas, na tlu Evrope, za koji snosimo deo odgovornosti, da se suočimo sa prošlošću i izlečimo društvo – evropska vrednost nije samo tržište, već mnogo više od toga”, upozorava ona.
Motivacija ili upozorenje za susede
Iako Brisel na Balkan često gleda u paketu, poslednje poruke govore da je razlika među zemljama sve veća.
Dok za Crnu Goru i Albaniju okvirni rokovi već postoje, Srbija im nije ni blizu.
Iako vlasti u Beogradu tvrde da se i dalje drže sopstvenog plana da sve reforme završe do kraja 2026. godine, suštinskog pomaka nema.
Tako je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, u leto 2024. baš u Crnoj Gori izjavio da nijedna balkanska zemlja neće ući u EU pre Ukrajine, a svakako ne u narednih šest godina.
Upravo na ovu poruku ukazuje Ivan Vuković dok upozorava da su vlasti u Beogradu protiv napretka Crne Gore.
„Predsednik Vučić ne može da priušti da Crna Gora uđe u EU jer je to ona ista država koju njegovi nazovi-mediji već duže od decenije prikazuju kao kriminalizovanu, disfunkcionalnu i jedva održivu.
„Zamislite dan kad se građani Srbije probude, a Crna Gora ulazi u EU, pa postave pitanje šta je sa nama, šta je sa odgovornošću što je ta i takva država toliko uspešnija od nas”, ukazuje Vuković.
Uspeh Crne Gore mogao bi, ipak, da bude i motivacija za susede.
„Za Crnu Goru bi optimalni scenario bio da i susedne države krenu istim putem.
„Ne bi trebalo razumeti da su ulaskom Crne Gore zatvorena evropska vrata za bilo koga, već da je proces proširenja živ”, smatra Zenović.
Kako će izgledati crnogorski foto-finiš
U foto-finiš Crna Gora ulazi sa ambicioznim planom, a njen glavni pregovarač kaže da se ne kasni sa radom na zatvaranju još pet poglavlja tokom ove godine.
„Da li to znači da će stvari biti lakše – ne, sasvim suprotno, jer će 2026. biti najzahtevnija i najobimnija.
„Važno je i da na kraju ove godine broj zatvorenih poglavlja bude signal da je proces nepovratan i da se može ispuniti cilj do kraja sledeće.”
Redovnih izbora do tada ne bi trebalo da bude – planirani su za 2027. godinu.
Ipak, sadašnja opozicija, koja je svojevremeno započela proces evropskih integracija, gaji nadu da će se političke kockice presložiti.
„Sklon sam da verujem da će DPS biti deo vlasti koja će uvesti Crnu Goru u EU jer će biti jako važno ko će biti deo vlade koja će biti u obavezi da završi posao – a to nije završetak pregovora, već potvrđivanje u svih 27 članica.
„Postojeća konstelacija, vlada koju podržava Andrija Mandić, ne bi nikako mogla da zemlju preporuči da završi tu priču”, ukazuje Vuković.
Za Kovačević, cilj ne bi smeo da ostane članstvo u EU, već standardi po kojima se živi u zemljama članicama – i uverena je da tako nešto nije moguće u kratkim rokovima.
„Za mene bi adekvatan pristup bio da se oči ne zatvaraju, već da EU kaže ‘okej, vi ovoliko možete i sad ćemo vas primiti, ali morate sve ove stvari završiti u okviru kasnije integracije’.
„Najgora moguća stvar bi bila da čudom političke volje, koja nesporno postoiji, neko kaže da smo mi skroz spremni – jer nismo i nećemo biti”, zaključuje ona.
Izvor: BBC
Ponedjeljak, 6 Oktobra 2025, 16:11, Autor članka PressNews
