Sadržaj
Više njemačkih listova piše o Crnoj Gori povodom dvadeset godina nezavisnosti – dok jedni ističu njen napredak ka Evropskoj uniji, drugi ukazuju na unutrašnje političke i identitetske tenzije.
Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora se, dok privodi kraju svoj put ka EU, ponovo nalazi u središtu istorijskih procesa, piše u gostujućem komentaru za minhenski portal Merkur.de Jakov Devčić, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru.
Nezavisnost je, piše Devčić, isto kao i demokratski suživot – ne krajnja tačka, već trajni proces. „A taj proces danas Crnu Goru neminovno vodi u novu fazu – ka evropskoj budućnosti koja nije u suprotnosti sa etničkim, vjerskim ili nacionalnim identitetima, već ih dopunjuje i proširuje.“
Više od političkog projekta
„Evropska unija je mnogo više od jedinstvenog tržišta ili saveza država – ona je i prostor zajedničkih vrijednosti, podijeljene odgovornosti i zajedničkog identiteta“, piše Devčić za Merkur.de i dodaje da članstvo u EU za Crnu Goru ne znači samo geopolitičko pozicioniranje, već i proširenje identiteta.
„Evropski identitetski aspekt pokazuje se sasvim konkretno u svakodnevnom životu – na primer kada studenti iz Crne Gore u okviru programa poput Erasmus+ studiraju u Berlinu, Rimu ili Parizu i tamo sklapaju prijateljstva za ceo i život. Pokazuje se i u tome što mladi preduzetnici dobijaju pristup evropskim tržištima, fondovima i mrežama. Isto tako postaje vidljiv kroz zajedničke standarde u oblastima zaštite životne sredine, zaštite potrošača ili radničkih prava, koji poboljšavaju kvalitet života svih građana. Kroz takva iskustva svaki pojedinac razvija osećaj pripadnosti široj evropskoj zajednici, koji vremenom postaje deo njegovog identiteta. Taj dodatni identitet otvara nove perspektive, olakšava prekograničnu saradnju i stvara okvir u kojem se razlike ne doživljavaju kao pretnja, već kao bogatstvo“, ocenjuje Devčić.
„Mladi ljudi u Crnoj Gori već danas odrastaju u stvarnosti koja je više evropski oblikovana nego ikada ranije – kroz obrazovanje, programe razmene, digitalno umrežavanje i zajedničke društvene izazove“, piše Devčić i dodaje: „Ova generacija evropsku pripadnost doživljava kao deo svoje svakodnevice. Ona ne razmišlja u kategorijama „ili-ili“, već „i-i“: crnogorski i evropski.“
U tome leži velika šansa, navodi se dalje u tekstu: „Takav višeslojni identitet može ublažiti postojeće podele i doprineti većoj otvorenosti, širem dijalogu i jačoj društvenoj koheziji unutar Crne Gore. Evropski identitet pomera fokus sa onoga što razdvaja na ono što povezuje. Upravo ta višedimenzionalnost identiteta predstavlja snagu i priliku“, poentira direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, Jakov Devčić, u gostujućem komentaru za minhenski Merkur.de.
Mali brat prestiže velikog
Crna Gora bi mogla da pristupi Evropskoj uniji već 2028. godine. Srbija pod Vučićem sve više pada u drugi plan. Mali brat prestiže velikog, piše list Frankfurter rundšau.
„Čak i pred državni jubilej suseda, najveći srpski mrgud ponovo glumi dežurnog kvaritelja raspoloženja“, piše za frankfurtski list novinar Tomas Rozer. On podseća na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi odlaskom na proslavu 20. godišnjice crnogorskog „odvajanja od Srbije“ svom narodu „pljunuo u lice“.
Nemački novinar podseća da su Crna Gora i Srbija bile povezane državnim vezama, od kraljevine do državne zajednice i dodaje da su se dve zemlje nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore različito razvijale: „Crna Gora, nekada ozloglašena kao eldorado mafije i šverca, razvila se u najizglednijeg kandidata za članstvo u EU. Srbija, koju od dolaska nacionalpopulističkog SNS-a na vlast 2012. godine sve autoritarnije vode, pretvorila se u problematičan slučaj za EU.“
Ne samo zbog nedostataka u vladavini prava i demokratiji, već i zbog odbijanja da uvede sankcije EU protiv Rusije, Vučić je Srbiju odveo na marginu evropskog puta, piše autor za Frankfurter rundšau. „Crna Gora se u međuvremenu, ne samo po indeksu korupcije ili slobode medija, od problematičnog deteta pretvorila u prividnog uzornog kandidata u čekaonici EU. Jadranska država drastično je smanjila državni dug i budžetski deficit. I globalni politički trenutak mogao bi ići na ruku ambicijama Crne Gore za članstvo u EU.“
Crna Gora ponovo na istorijskoj prekretnici
Berliner cajtung donosi tekst crnogorskog pisca Ilije Đurovića u okviru svog formata Open Source – platforme za priloge nezavisnih autora. U tekstu naslovljenom „Dvadeset godina nezavisnosti: Crna Gora između pristupanja EU i starih sukoba“, autor piše da se dvadeset godina nakon referenduma Crna Gora ponovo nalazi na istorijskoj prekretnici. Put ka nezavisnosti je, kako ocenjuje, bio dug, složen i usko povezan sa ratovima koji su pratili raspad jugoslovenske federacije.
Crna Gora danas izgleda drugačije nego pre dvadeset godina, ali političke podele nisu nestale, ukazuje se u analizi. „Zato se politička debata u zemlji i dalje često vrti oko pitanja identiteta, odnosa prema Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i tumačenja crnogorske državnosti. Najnovija istraživanja ipak pokazuju da nezavisnost Crne Gore trenutno podržava 75 procenata građana, odnosno 20 procenata više nego u vreme referenduma o nezavisnosti. Istovremeno, evropska integracija ostaje jedna od retkih tema oko kojih postoji širok politički konsenzus.“
