Aerodromi Crne Gore planiraju da u 2026. godini opsluže 3,63 miliona putnika, što je 18 odsto više u odnosu na 2025. godinu, dok je broj rotacija projektovan na 14.384, odnosno 15 odsto više nego godinu ranije, pokazuje Finansijski plan prihoda i rashoda za 2026. godinu koji je objavljen kao materijal Vlade Crne Gore. Dokument je objavljen 18. juna, a u saopštenju Vlade naveden je među materijalima sa 131. sjednice.
Ključni rast dolazi iz Podgorice. Prema planu, Aerodrom Podgorica bi u 2026. trebalo da opsluži 2,29 miliona putnika, što je čak 31 odsto više nego u 2025. godini. Broj rotacija u Podgorici planiran je na 8.786, uz rast od 25 odsto. Time bi glavni grad dodatno učvrstio poziciju centralne avio-kapije Crne Gore, sa udjelom od 61,4 odsto u ukupnom prometu putnika.
Za razliku od Podgorice, Aerodrom Tivat u planu za 2026. ostaje praktično na nivou prethodne godine. Očekuje se 1,34 miliona putnika, što je gotovo identično rezultatu iz 2025, dok se broj rotacija planira na 5.598, odnosno dva odsto više. To znači da će rast crnogorskog avio-saobraćaja u narednoj godini gotovo u potpunosti zavisiti od Podgorice.
Wizz Air kao glavni motor rasta
U dokumentu se navodi da će najveći planirani rast broja rotacija u Podgorici ostvariti Wizz Air, Enter Air, Ryanair i Flyone. Posebno je važna najava otvaranja baze Wizz Aira na Aerodromu Podgorica od 30. marta 2026. godine, uz uvođenje 17 novih ruta.
Ipak, Aerodromi CG u planu nijesu računali na najoptimističniji scenario. Kod Wizz Aira je, kako se navodi, uzet „scenario umjerenog rasta“, pa su najavljene rotacije umanjene za 10 odsto.
Na Aerodromu Tivat najveći najavljeni rast rotacija očekuje se kod kompanija Uzbekistan Airways, Fly Dubai, LOT, SAS, Vueling i Jazeera Airways.
Prihodi 65,9 miliona, neto dobit 13,4 miliona eura
Finansijski plan predviđa da ukupni prihodi Aerodroma Crne Gore u 2026. iznose 65,93 miliona eura, što je 15 odsto više nego u 2025. godini. Poslovni prihodi planirani su na 47,3 miliona eura, uz rast od osam odsto.
Najveći dio prihoda dolazi iz avijacijskog segmenta. Bruto avijacijski prihodi planirani su na 56,87 miliona eura, ali se oni umanjuju za 18,06 miliona eura diskonta po podsticajnoj šemi za avio-kompanije. To je jedan od najvažnijih detalja plana: popusti prevoznicima biće 41 odsto veći nego u 2025. godini i iznosiće gotovo trećinu bruto avijacijskih prihoda.
Zbog toga profit raste znatno sporije od saobraćaja. EBITDA, odnosno dobit iz redovnog poslovanja prije amortizacije i finansijskih efekata, planirana je na 18,34 miliona eura, što je četiri odsto više nego godinu ranije. Neto rezultat planiran je na 13,37 miliona eura, uz rast od svega tri odsto.
Drugim riječima, Aerodromi CG u 2026. očekuju mnogo više putnika i letova, ali ne i proporcionalno veću zaradu. Razlog je kombinacija većih podsticaja avio-kompanijama, rasta troškova, inflacije i novog investicionog ciklusa.
Skoro 15 miliona eura investicija
Plan javnih nabavki za 2026. predviđa ukupno 21,3 miliona eura ulaganja u robu, radove i usluge. Od toga se 16,8 miliona eura odnosi na investicije u osnovna sredstva, dok je 4,5 miliona eura planirano za operativne troškove.
Tokom 2026. planirana je realizacija investicija od 14,98 miliona eura, pri čemu najveći dio dolazi u trećem kvartalu. Među najznačajnijim ulaganjima su nabavka EDS sistema standard 3 sa integracijom i modifikacijom BHS sistema, vrijedna tri miliona eura, putničke stepenice od 1,35 miliona eura, vatrogasni kamion od 979 hiljada eura, skener za bezbjednosni pregled putnika od 600 hiljada eura, te nova oprema za prihvat i opsluživanje vazduhoplova.
Plan uključuje i ulaganja u Aerodrom Tivat, među kojima su sanacija krovova, sanacija prostorija i toaleta, kao i radovi na perimetarskoj ogradi.
Geopolitika ostaje rizik
U planu se posebno navodi da, zbog neizvjesnosti rata u Ukrajini, nijesu uzeti u obzir rusko, bjelorusko i ukrajinsko tržište. Takođe, zbog situacije na Bliskom istoku umanjeno je očekivano učešće izraelskih aviokompanija tokom ljetnje IATA sezone.
To pokazuje da je plan za 2026. istovremeno ambiciozan i oprezan: rast se oslanja na širenje niskotarifnih i sezonskih linija, ali su pojedina tržišta izuzeta iz projekcija zbog političkih i bezbjednosnih rizika.
Test za menadžment
Najvažnija poruka dokumenta nije samo da Crna Gora očekuje više putnika, već da ulazi u godinu u kojoj će se testirati kapacitet aerodroma da taj rast pretvore u kvalitetniju uslugu i održiviji poslovni rezultat.
Ako se plan ostvari, Aerodrom Podgorica postaće još dominantniji u sistemu, Wizz Air će biti ključni generator rasta, a investicije u opremu i infrastrukturu trebalo bi da smanje pritisak na terminale i operacije. Ipak, poslovni rezultat pokazuje da rast saobraćaja sam po sebi nije dovoljan: pitanje za narednu godinu biće koliko će se podsticaji avio-kompanijama zaista vratiti kroz veći promet, turizam i dugoročnu povezanost Crne Gore.
Izvor: Investitor
