Sjednici prisustvuje vrhovni državni tužilac Milorad Marković.
Marković je rekao da tužilaštvo bilježi napredak u radu, ističući da je posebno važno preseljenje Specijlanog tužilaštva, kao i Vrhovnog, u staru zgradu Vlade nakon adaptacije. Podsjetio je da je to važno i za Tužilački savjet, imajući u vidu da savjet nema svoje prostorije.
“Moraćemo da formiramo službe za podršku žrtvama”, rekao je vrhovni tužilac.
On je rekao da osnovna tužilaštva imaju problem sa prostornim kapacitetima, posebno potencirajući tužilaštva u Baru i Herceg Novom.
Marković je rekao da je vrlo značajan centralni informacioni sistem na kome se radi, a koji podrazumijeva digitalizaciju rada u tužilaštvu. Očekuje da sistem bude operativan početkom 2027. godine.
“To je nešto što je od posebnog značaja za rad državnog tužilaštva”, rekao je Marković.
On je kazao da je u prošloj godini prisutan trend povećaja broja predmeta vezano za organizovani kriminal na nivou cijelog tužilaštva.
Marković je rekao da su uspostavljeni sporazmi o saradnji sa tužilaštvima zemalja Južne Amerike.
“To već daje rezultate jer uspostavili smo neposrednu komunikaciju a važno je u kontekstu borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i trgovine narkoticima”, naveo je Marković.
Poslanik Nove srpske demokratije Dejan Đurović rekao je da je Marković glavni koji treba da se suprotstavi organizovanom kriminalu i korupciji.
“Vaš rad mora biti bolji jer mi kao predstavnici naroda zelimo zemlju bez organizovanog kriminala i korupcije. Naveli ste da ima ubistava širom zemlje i da ulice moraju biti sigurnije. Nesporno je da su dva kriminalna klana možda i najjača u Evropi a baza je u Crnoj Gori. Šta treba uraditi? Vidite da se u Barseloni na ulicama nastavlja rat klanova iz Crne Gore. Ima žalbi i iz Njemačke, Austrije….Mi smo izvezli taj kriminal”, rekao je Đurović.
On je naveo da i dalje ima optužnica koje nijesu potvrđene i neka jemstva koja djeluju vrlo čudno, gdje se javljaju razni prijatelji i rođaci sa ogromnim garancijama.
“Još je jedan problem, a to je kako to da ne uspijevate da zadržite kadar. Da li je to finansijski razlog, ima li upliva organizovanog kriminala i korupcije? Šta mislite o vetingu, je li to neophodno tužilaštvu? Osim ovih pozitivnih rezultata koje ste naveli, volio bih da po anketama građani vjeruju tužilaštvu. A mislim da sada to nije slučaj. Građani u ovom trenutku nemaju povjerenje u tužilaštvo i ne osjećaju se sigurno po pitanju kriminalnih grupa. To nije samo pitanje šverca cigareta već i ogromnih količina narkotika, to nije samo problem Crne Gore, već regiona i Evrope”, podvukao je Đurović.
Marković je odgovorio da u Crnoj Gori imamo 116 tužilaca, a prije izvjesnog perioda bilo je 85. Nedostaje i do 45 tužilaca, dodao je, ali to treba detaljno sagledati.
“Nemamo toliko problema na nivou osnovnih tužilaštava, ali ima u SDT. Ovo je zajednička borba, jer borba protiv organizovanog kriminala nije samo stvar tužilaštva, nego svih segmenata društva”, rekao je Marković.
On je naveo da možete kontatirati Europol i Eurodžast, i vidjećete koliko je veliki stepen povjerenja u crnogorsko tužilaštva.
“Tačno je da naš organizovani kriminal ima transnacionalni karakter i da se pojavljuje u zemljama regiona i šire. Ako gledamo prosjek, taj je problem isto kao i u drugim zemljama”, rekao je vrhovni tužilac.
On je rekao da je tužilaštvo oduzelo privremeno dva miliona kvadrata zemljišta, napravljeni su ozbiljni rezultati u zapljeni droge, oružja, hapšenjima…
“Očekujem da Ministarstvo pravde donese zakon koji će omogućiti efikasniju zapljenu kriminalom stečene imovine”, rekao je Marković.
Naglasio je da što se tiče sigurnosti na ulicama, to tužilaštvo ne može garantovati, jer je to stvar drugih državnih organa. Napominje da tužilaštvo čini sve da se adekvatno suprotstavi organizovanom kriminalu.
“Dva klana koje je poslanik pomenuo, višestruko su procesuirana od tužilaštva, neki su pravosnažno osuđeni. Nema nijedne organizovane kriminalne grupe u Crnoj Gori koja nije bila pod lupom tužilaštva. Čekamo odluku sudova sada”, rekao je Marković.
