Ukupni dugovi i obaveze kompanije smanjeni su za oko 25 miliona eura u odnosu na jun prošle godine.
Institut „Dr Simo Milošević“ završio je prvo polugodište sa dobiti od 1,13 miliona eura, dok su njegove ukupne obaveze, prema podacima iz bilansa stanja, smanjene za oko 17,1 milion eura. Posebno je popravljena kratkoročna likvidnost kompanije, čije su kratkoročne obaveze pale gotovo 80 odsto.
Prema polugodišnjem finansijskom izvještaju dostavljenom Montenegroberzi, ukupne obaveze i rezervisanja Instituta na kraju juna iznosili su približno 13,9 miliona eura, naspram oko 31 miliona eura na kraju prošle godine. To znači da su smanjeni za približno 17,1 milion eura, odnosno oko 55 odsto.
Najveći napredak ostvaren je kod kratkoročnih obaveza, koje su sa 21,36 miliona eura na kraju 2025. smanjene na 4,67 miliona eura. Pad od 16,69 miliona eura predstavlja smanjenje od 78,2 odsto i pokazuje da je Institut tokom prvih šest mjeseci znatno rasteretio bilans.
Obaveze prema dobavljačima smanjene su sa nešto više od tri miliona na 718,5 hiljada eura, dok su ostale obaveze iz poslovanja i druge kratkoročne obaveze pale sa 13,31 miliona na 3,73 miliona eura.
U bilansu za kraj prošle godine bila je evidentirana i obaveza od pet miliona eura po osnovu kredita i zajmova od lica koja nijesu kreditne institucije, dok te obaveze na kraju juna više nema.
Kapital povećan za 21,44 miliona eura
Finansijsko rasterećenje Instituta prati i snažno povećanje kapitala. Osnovni kapital kompanije porastao je sa 59,24 miliona na 80,68 miliona eura, odnosno za 21,44 miliona.
Ukupan kapital dostigao je 115,77 miliona eura, što je 22,56 miliona više nego na kraju prošle godine, kada je iznosio 93,21 milion eura. Udio kapitala u ukupnoj pasivi time je znatno povećan.
Promjene u bilansu odražavaju sprovođenje dokapitalizacije i Plana restrukturiranja Instituta. U ranijoj informaciji Vlade navedeno je da je Planom restrukturiranja bilo predviđeno izmirivanje dospjelih obaveza u iznosu od 21,44 miliona eura.
Istovremeno je ojačana likvidna pozicija kompanije. Institut je na kraju juna na računima i u blagajni imao 14,60 miliona eura, više nego dvostruko u odnosu na 7,11 miliona sa kraja 2025. godine.
Kratkoročna potraživanja smanjena su sa 3,69 miliona na 1,88 miliona eura, pri čemu su potraživanja od kupaca pala sa 3,34 miliona na 1,40 miliona eura.
Prihodi od prodaje porasli devet odsto
Institut je u prvih šest mjeseci ostvario 6,19 miliona eura prihoda od prodaje, što je 9,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada su iznosili 5,68 miliona.
Kompanija je prvo polugodište završila sa neto dobiti od 1,13 miliona eura. Dobit je bila manja od 4,30 miliona eura ostvarenih u uporednom periodu. Na pad dobiti najveći uticaj, prema poređenju stavki bilansa uspjeha, imali su znatno niži ostali poslovni prihodi.
Ostali prihodi iz poslovanja smanjeni su sa 3,87 miliona na 542 hiljade eura. Zbog toga je i poslovni rezultat pao sa 4,51 miliona na 1,50 miliona eura, uprkos rastu prihoda od prodaje.
Troškovi poslovanja povećani su sa dva miliona na 2,14 miliona eura, dok su troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi porasli sa 2,97 miliona na 3,08 miliona eura.
Finansijski rashodi iznosili su 375,2 hiljade eura, naspram 211,4 hiljade u istom periodu prošle godine.
Redovno poslovanje još opterećuje gotovinu
Izvještaj o novčanim tokovima pokazuje da proces finansijske stabilizacije još nije završen.
Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti iznosio je 8,39 miliona eura. Na takav rezultat uticale su isplate za zarade i ostale lične rashode od 8,68 miliona eura, plaćanja dobavljačima od 4,07 miliona, izdvajanja za ostale javne prihode od 2,22 miliona i plaćene kamate od 1,43 miliona eura.
Ipak, snažno smanjenje dospjelih obaveza, povećanje kapitala i rast novca na računima pokazuju da je bilans Instituta na kraju juna bio znatno stabilniji nego šest mjeseci ranije. Za kompaniju koja je prethodnih godina bila suočena sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, to predstavlja važan korak u procesu oporavka, iako će njegova održivost zavisiti od sposobnosti Instituta da popravi novčani tok iz osnovne djelatnosti.
Izvor: Bankar.me/Vijesti
