Određene bakterije u crijevima mogu da povećaju rizik da osoba ima napade gladi zbog čega vremenom postaje gojazna, pokazuje nova studija.
U seriji eksperimenata, miševi i ljudi koji su bili skloni da iznenadno i nekontrolisano jedu imali su slične nivoe dve vrste bakterija u svojim crijevima – jedna vrsta štetna, druga korisna.
U izvještaju predstavljenom sastanku Udruženja evropskih društava za neurologiju, stručnjaci su utvrdili da su povećavanjem broja dobroćudnih i korisnih bakterija blautija mogli da kod miševa spriječe izenadno i nekontrolisano jedenje.
Nova saznanja su „veoma važna jer pokazuju da ovaj tip bakterije zapravo štiti protiv razvijanja zavisnosti kompulzivnog jedenja“, kaže Elena Martin Garsija, učesnica studije i asistent profesora na Univerziteta „Pompeu Fabra“ u Barseloni.
Crijeva pričaju za mozgom
Tim je proučavao i miševe i ljude kako bi uočio sličnosti u mikrobiomima.
Uprkos tome što zavisnost od hrane nije priznata kao validna dijagnoza, nutricionisti znaju da je mnogim ljudima veoma teško da kontrolišu unos ultraprerađene hrane, poput grickalica i slatkiša.
Istraživači nisu sigurni na koji način bakterija štiti od razvoja kompulzivnog jedenja, ali imaju neke teorije.
„Spekulišemo da crijeva pričaju sa mozgom i utiču na funkciju neki djelova mozga, poput orbitofrontalnog korteksa koji je zadužen za samokontrolu“, ističe Martin-Garsija, prenosi rts.rs.
