Šta je u suštini poglavlje 21 i zbog čega je značajno za Crnu Goru? Koji su benefiti za naše građane?
Potreba za trans-evropskim mrežama pojavila se krajem osamdesetih godina uslijed razvoja jedinstvenog evropskog tržišta. Poglavlje se fokusira na tri glavna sektora: transportni (putevi, željeznice, luke, aerodromi), energetski (prenos električne energije i gasovodi) i telekomunikacione mreže.
U procesu pristupanja Evropskoj uniji, države kandidati usklađuju svoje politike i infrastrukturu sa evropskim standardima kroz različita pregovaračka poglavlja. Tako je za ovo poglavlje obaveza da se nacionalna infrastruktura uklopi u evropske mreže i standarde, obezbjedi planski razvoj i integracija saobraćajnih, energetskih i digitalnih sistema u šire evropske mreže.
Za nas je poglavlje 21 otvoreno sredinom 2015. godine na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu. Ovo poglavle je sastavni dio klastera 4, takozvanog infrastrukturnog klastera, gdje se nalaze poglavlja energetike, saobraćaja, životne sredine i klimatskih promjena. Sam naziv poglavlja otkriva svrhu, da se nacionalna infrastruktura uklopi u evropske mreže i standarde. Tri su međusobno povezana segmenta ovog poglavlja:
· Trans-evropska saobraćajna mreža (TEN-T),
· Trans-evropska energetska mreža (TEN-E) i
· Trans-evropska telekomumunikaciona mreža (e-TEN).
Ovo znači da je cilj poglavlja Trans-evropske mreže povezivanje, unapređenje i razvoj saobraćajnih, energetskih i telekomunikacijskih sistema Crne Gore. Bez ovog povezivanja nema ni mogućnosti za našu integraciju u unutrašnje tržište Evropske unije niti optimalnog ekonomskog razvoja naše zemlje. Evropska unija je jedno veliko tržište, a da bi ovo tržište optimalno funkcionisalo potrebno je, uz slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, povezanje regionalnih i nacionalnih mreža modernom i efikasnom infrastrukturom. Međupovezanost i interoperabilnosti naših sa nacionalnih mreža unutar EU, kao i pristup tim mrežama je jedan od ključnih elemenata ekonomskog rasta i socio-ekonomskog razvoja Crne Gore.
Razvoj infrastrukture je dio evropskih integracija. Ispunjenje sva tri mjerila ovog poglavlja omogućuje nam i finansijsku podršku iz evropskih fondova za infrastrukturne projekte, jer sada naši nacionalni projekti postaju i regionalni, odnosno projekti od evropskog značaja. Samim tim moram naglasiti da se možda i najveći značaj trans-evropskih mreža ogleda u realizaciji bitnih infrastrukturnih projektata uz stranu finansijsku podršku. Projekti u okviru Poglavlja 21 često su podržani finansijskim instrumentima Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, što omogućava realizaciju velikih infrastrukturnih projekata koji bi inače za nas bili teško ostvarivi.
U konačnici, suština poglavlja 21 nisu samo infrastrukturni projekti, već ono predstavlja strateški okvir za povezivanje država, jačanje ekonomije i stvaranje stabilnijeg i održivijeg evropskog prostora.
Možete li nam reći nešto više o dijelu poglavlja koji se tiče trans-evropskih saobraćajnih mreža?
Trans-evropska saobraćajna mreža ima za cilj da poveže zajednicu, gradove, ekonomske centre, luke i aerodrome kako u Crnoj Gori, tako i širom EU. TEN-T predstavlja stratešku transportnu mrežu Evropske unije koja povezuje države kroz savremene autoputeve, željeznice, luke, aerodrome i intermodalne logističke centre.
TEN-T važan je korak u procesu evropskih integracija. Ove mreže omogućavaju državama kandidatima da postanu dio jedinstvenog evropskog okvira, održivog i multimodalnog transportnog sistema. Na ovaj način se jača regionalna saradnja i podstiče ekonomski razvoj, ali i otklanjaju eventualni zastoji pri odvijanju saobraćaja, nešto što je kod nas zaista veliki problem, naročito na jugu i u Podgorici. Bolja povezanost znači brži transport robe i ljudi. Za nas je važno unapređenje infrastrukture graničnih prelaza i zbog bolje prohodnosti turista i izletnika, turizam je neraskidivo povezan sa saobraćajem. Uključivanje u TEN-T mrežu znači modernizaciju ključne saobraćajne infrastrukture i bolju povezanost sa evropskim tržištem.
U regionu Zapadnog Balkana važnu ulogu imaju međunarodni transportni koridori koji povezuju jadranske luke sa centralnom i istočnom Evropom. Takvi koridori doprinose razvoju trgovine, turizma i logistike, ali i povećavaju atraktivnost regiona za strane investicije. Bolja saobraćajna povezanost utiče na ekonomski razvoj, razvijena infrastruktura privlači investicije, podstiče i povećenje smještajnih kapaciteta, investitori lakše ulažu u zemlju koja je dobro povezana sa evropskim tržištem. Usklađivanje sa TEN-T mrežama takođe zahtjeva i neophodnu modernizaciju ključnih puteva i željeznice u Crnoj Gori. To uključuje projekte poput modernizacije pruge Bar – Beograd, unapređenja luka i saobraćajnih koridora koji povezuju Podgoricu i naše primorje sa regionom.
Ovdje se vidi i povezanost poglavlja unutar klastera 4, kroz doprinos ciljevima EU u oblasti klimatskih promena. Unapređenje funkcionisanja različitih vidova saobraćaja, uticaće direktno na smanjenje emisija GHG-a. Pored ekonomskog značaja, TEN-T politika promoviše održivu mobilnost. Evropska unija sve više ulaže u željeznički transport i intermodalna rješenja kako bi se smanjile emisije štetnih gasova i unaprijedila zaštita životne sredine.
Šta nam donosi transevropska energetska mreža?
Mreža TEN-E predstavlja mrežu energetskih sistema na teritoriji EU. Dok TEN-T povezuje Evropu kroz transport, TEN-E mreža fokusirana je na razvoj i integraciju energetske infrastrukture. Ova politika podstiče izgradnju i modernizaciju prekograničnih elektroenergetskih mreža, gasovoda, LNG terminala i drugih energetskih projekata od zajedničkog evropskog interesa. Glavni cilj TEN-E inicijative je povećanje energetske sigurnosti i diversifikacija izvora energije. Bolje povezane energetske mreže omogućavaju stabilnije snabdijevanje električnom energijom i gasom, kao i veću integraciju obnovljivih izvora energije poput vjetra i sunca u sistem, što je ključno za borbu protiv klimatskih promjena.
Za Crnu Goru, razvoj energetskih interkonekcija sa državama članicama EU ima poseban značaj. Takvi projekti smanjuju zavisnost od pojedinačnih izvora energije i omogućavaju efikasnije funkcionisanje regionalnog energetskog tržišta.
Naše uključivanje u TEN-E mrežu je bitno zbog sve većeg značaja sigurnosti i potrebe diverzifikacije snabdjevanja energijom, obezbeđujući usklađenost rada naše sa energetskom mrežom EU. Pored navedenog unaprijediće se elektroprenosni sistemi Crne Gore, a samim tim i obezbijediti napredak u radu naših proizvođača električne energije. Znači, glavni cilj politike u ovoj oblasti nije samo sigurnost snabdevanja već i funkcionalno unutrašnje tržište energije EU, kojem mi uskoro pristupamo kao punopravna EU članica. Značajno je napomenuti da se politika TEN-E usklađuje sa ciljevima klimatske neutralnosti.
Koji je opseg trans-evropskih telekomunikacionih mreža i koji je njihov značaj?
Trans-evropske telekomunikacione mreže se uglavnom odnose na razvoj digitalih mreža i distribuciju usluga povezanih sa njima. Trans-evropska telekomunikaciona mreža ima za cilj da unaprijedi digitalnu povezanost između država EU i omogući razvoj modernih elektronskih usluga. Kroz ovakve inicijative podstiče se razvoj e-uprave, elektronskog zdravstva, digitalnog obrazovanja i drugih javnih usluga koje građanima i privredi omogućavaju brži i jednostavniji pristup informacijama.
Za crnogorske privrednike digitalna infrastruktura olakšava poslovanje, elektronsku trgovinu i prekograničnu razmjenu podataka. To je posebno važno za naša mikro, mala i srednja preduzeća koja sve više posluju na regionalnom i evropskom tržištu.
Značaj e-TEN za Crnu Goru je u razvoju elektronskih usluga i digitalne infrastrukture, važan element digitalne transformacije našeg društva. Za Crnu Goru to znači jačanje digitalne ekonomije, unapređenje javnih usluga i povećanje konkurentnosti na budućem zajedničkom EU tržištu. Uključivanjem Crne Gore u evropske digitalne mreže stvaraju se preuslovi za naš tehnološki razvoj i što raniji ulazak u četvrtu industrijsku revoluciju.
Sjutra zatvaramo 21. poglavlje. Kada očekujete da ćemo zatvoriti preostala poglavlja iz ovog klastera?
Sve obaveze za pristupanje naše zemlje u EU iz ovih poglavlja Crna Gora će ispuniti do kraja godine. Različita je dinamika kao i obaveze iz svakog od ovih poglavlja. Nakon sjutrašnjeg uspješnog zatvaranja poglavlja 21, na redu je poglavlje 14. Saobraćajna politika koja obuhvata drumski, željeznički, vazdušni i pomorski saobraćaj, kao i saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima. Nakon toga slijedi poglavlje 15 – Energetika, a onda i zatvaranje sigurno najkompleksnijeg poglavlja u našim pregovorima sa EU, poglavlja 27. – Životna sredina i klimatske promjene.
Izvor: RTCG
