Prema podacima Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine, Moskva je u ovom udaru upotrebila oko 611 dronova i 70 raketa, usmerenih na vitalnu infrastrukturu, ali i na samu kulturno-istorijsku baštinu pod zaštitom Uneska. Napad je odneo najmanje pet ljudskih života, dok su 34 osobe povređene u prestonici. Dok Kijev optužuje Rusku Federaciju za varvarski čin protiv hrišćanske kulture, Moskva oštro demantuje ove navode, prebacujući odgovornost na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Drama u srcu pravoslavlja
Požar je izbio nakon direktnog pogotka u krov Sabornog hrama Uspenja Presvete Bogorodice, odnosno Uspenskog sabora, centralne crkve ovog manastirskog kompleksa, a vatrena stihija brzo je zahvatila površinu od oko 800 kvadratnih metara. Na licu mesta odvijala se prava drama dok su vatrogasci vodili bitku sa plamenom, a monaštvo u panici pokušavalo da od nepovratne propasti sačuva neprocenjivo duhovno blago. Prema zvaničnim informacijama koje je objavio namesnik lavre ispred Pravoslavne crkve Ukrajine, episkop Avramije, organizovana je hitna i potpuno uspešna evakuacija kako bi se sprečilo skrnavljenje istorijskih relikvija. Svete mošti drevnih hrišćanskih svetitelja, koje počivaju u lavirintima čuvenih Bližnjih i Daljnjih pećina, potpuno su bezbedne i na vreme sklonjene na sigurno mesto. Istovremeno, drevne ikone i vredni bogoslužbeni predmeti grozničavo su iznošeni iz samog Uspenskog sabora pre nego što je vatra uspela da prodre u unutrašnjost hrama i proguta vekovnu baštinu. Zajedničkim naporima manastirske bratije, preostalog osoblja i hitnih službi, najveća duhovna riznica je spasena, a požar je lokalizovan oko podneva. Prema prvim procenama, kamena konstrukcija samog Sabornog hrama izdržala je udar bez većih strukturalnih oštećenja, iako su štete na celom kompleksu ogromne, posebno ako se uzme u obzir da je vatra zahvatila i okolni muzejski prostor, gde se plamen proširio na dodatnih hiljadu kvadratnih metara.
