KAP je jedna od najkontroverznijih ekonomskih priča u savremenoj Crnoj Gori. U tom kontekstu posebno odjekuju tvrdnje nekadašnjeg predsjednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića, koji je više puta isticao da je ruski tajkun Oleg Deripaska „uništio KAP“ i da je šteta koju je ta kompanija proizvela veća čak i od izgradnje autoputa.
Takve izjave imaju snažan politički ton, jer dolaze od dugogodišnjeg koalicionog partnera nekada vladajućeg DPS-a.
KAP je privatizovan 2005. godine, kada je većinski paket prodat kompaniji povezanoj sa ruskim tajkunom Deripaskom.
Očekivanja su bila velika – modernizacija proizvodnje, stabilizacija poslovanja i dugoročni razvoj jedne od ključnih industrija u zemlji. Međutim, ubrzo nakon privatizacije postalo je jasno da se preduzeće suočava sa ozbiljnim problemima: rastući dugovi, visoki troškovi električne energije i pad cijene aluminijuma na globalnom tržištu, naročito nakon ekonomske krize 2008. godine.
U pokušaju da održi KAP, država je odobrila značajne garancije i subvencije. Upravo ti potezi kasnije su postali jedan od glavnih izvora finansijskog opterećenja za budžet. U javnosti se često navodi da je kroz različite oblike pomoći, garancija, dugova i izgubljenih prihoda iz KAP-a “isparilo” čak 800 miliona eura.
Kada je kompanija završila u stečaju 2013. godine, veliki dio tih obaveza pao je na teret građana.
U međuvremenu je septembra 2011. godine, tada vladajući DPS sklopio politički sporazum sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom.
Iako je Oleg Deripaska bio ključni akter u priči o KAP-u, odgovornost za njegov pad dijele i domaće institucije, kao i širi ekonomski i politički kontekst u kojem je ta privatizacija sprovedena.
Press
