Kako je saopšteno iz RUP, u fokusu razgovora bili su planovi razvoja novih djelatnosti, unapređenje kompetencija i prekvalifikacija zaposlenih, planirane organizacione promjene, kao i očekivanja u vezi sa finansijskom podrškom neophodnom za uspješnu realizaciju procesa tranzicije.
Rudnik uglja je kroz dosadašnje rezultate poslovne transformacije obezbijedio 150 novih radnih mjesta.
“Ovim konkretnim rezultatima i samostalnim inicijativama pokazali smo da je Rudnik uglja lider pravedne tranzicije. Kompanija u saradnji sa UNDP-om pokreće terning centar za zelene poslove kao jednu od ključnih inicijativa za razvoj ljudskih resursa u ovom procesu. Takođe, posebnu pažnju posvećujemo planu o ponovnom pokretanju drvoprerađevičke industrije čime ćemo obezbijediti oko 150 održivih radnih mjesta i pospješiti ekonomski razvoj Pljevlja.“ objasnio je Laković.
Izvršni direktor je naglasio i značaj uspostavljanja Start up centra koji će predstavljati važan mehanizam podrške razvoju lokalnog preduzetništva te dodao da ove inicijative predstavljaju konkretne razvojne projekte koji mogu značajno doprinijeti ekonomskoj transformaciji Pljevalja, otvaranju novih radnih mjesta i stvaranju održive perspektive za lokalnu zajednicu u periodu energetske tranzicije.
“Predstavnici tima koji radi na izradi Plana pravedne tranzicije za Pljevlja pohvalili su inicijative i rezultate kompanije u ovom procesu i posebno istakli značaj sinergije između ključnih institucija Rudnika uglja, ECPG i Vlade Crne Gore”, navodi se u saopštenju.
Učesnici su takođe razgovarali o dugoročnim razvojnim planovima RUP-a i TE “Pljevlja“ u kontekstu procesa pravedne tranzicije, uključujući planove dekarbonizacije i razvoja novih proizvodnih kapaciteta.
“Potrebna je kontinuirana saradnja svih relevantnih partnera u ovom procesu, posebno lokalne zajednice, jer mi na lokalu najbolje poznajemo raspoloživost resursa i potencijala Pljevalja koje treba iskoristiti na najefikasniji način. Samo na taj način možemo kreirati održiva razvojna rješenja koja će doprinijeti ekonomskoj diversifikaciji, otvaranju novih razvojnih mogućnosti i unapređenju kvaliteta života građana Pljevalja.“, rekao je Laković.
Takođe, razmatrane su mogućnosti razvoja novih privrednih djelatnosti, planirane organizacione promjene, kao i potrebne investicije i modeli finansijske podrške koji će omogućiti uspješnu realizaciju tranzicije uz naglasak na očuvanje zaposlenosti i stvaranje novih razvojnih prilika za Pljevlja.
