Kako preciziraju izvori iz diplomatskih krugova, osam država članica Unije bilo je protiv toga da se Beogradu odobri novi korak u evropskim integracijama. Na toj „listi“ nalaze se: Holandija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Švedska, kao i tri baltičke zemlje – Estonija, Litvanija i Letonija.
Prema nezvaničnim saznanjima Savremene politike, tema otvaranja Klastera 3 Srbiji trebalo bi da se nađe i na dnevnom redu sastanka Saveta EU za spoljne poslove, koji okuplja šefove diplomatija država članica Unije, zakazanog za 13. jul, ali ne postoje realne šanse da države koje se tome protive promene stav.
Evropska komisija je preporučila državama članicama EU da odobre otvaranje Klastera 3 Srbiji ranije ovog meseca, tvrdeći da, iako nijedan od ključnih političkih prioriteta nije u potpunosti ispubnjen, Beograd je postigao dovoljan napredak za naredni korak na putu ka EU.
Argumenti za to bili su sadržani u takozvanoj “informativnoj belešci” Evropske komisije, te u posebnom dokumentu koji je Vlada Srbije 3. jula poslala vladama država članica EU.
Komesarka za proširenje EU Marta Kos poručila je tokom sinoćne debate u Evropskom parlamentu o Srbiji da su nedavni reformski koraci vlade u Beogradu bili osnova da Evropska komisija preporuči otvaranje navedenog klastera.
Ona je, između ostalog konstatovala da se napredovalo u primeni preporuka ODIHR-a, dok su nedavni koraci u formiranju Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ohrabrujući.
