Sadržaj
Da bi popunio „rupu“ u trezoru, Macura je u stilu prekaljenog dilera – banku je i kupio kao vlasnik lanca mjenjačnica – od privatne štamparije navodno naručio da mu na brzinu odštampa lažne novčanice u apoenima od po 500 eura. Potom ih je, objašnjava naš sagovornik, pomiješao sa pravim, tako što je sa samo nekoliko ljudi od najvećeg povjerenja na vrh i na dno rasporedio buntove pravih, a između su natrpali pakovanja falsifikovanih novčanica, u nadi da niko od nadležnih neće posumnjati da jednom bankaru tako nešto može uopšte pasti na pamet.
A pravo stanje u trezoru Macurine banke bitno je odudaralo od onoga što je prikazivao u svojim poslovnim knjigama, što je i bio fokus dosadašnje istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. U napomenama uz završni račun za prošlu godinu Alta banka je prijavila da je 31. decembra 2025. u gotovini i kod NBS imala čak 90,5 milijardi dinara „bruto“. Od toga 5,65 milijardi u stranoj valuti u vidu obavezne rezerve kod NBS, a na tekućem računu 30,7 milijardi, čak 10 puta više nego godinu dana ranije.
Bankar koji je volio samo keš
Najveći dio navodno u kešu je, ipak, držala u trezoru i to 53,8 milijardi dinara – 38,9 milijardi u domaćoj i 14,9 milijardi u stranoj valuti. Poređenja radi, 31. decembra 2022. ista banka imala je u blagajni samo 11,2 milijarde dinara. Drugim riječima, za samo tri godine količinu raspoložive gotovine povećala je ne za 4,8 odsto, već 4,8 puta, sa 95 miliona na 460 miliona eura.
Taj trend nastavio se i ove godine, jer je u bilansu stanja od 30. septembra, samo mjesec dana prije nego što će joj NBS oduzeti dozvolu za rad, Alta banka uz stavku „gotovina i sredstva kod centralne banke“ upisala iznos od čak 88,4 milijarde dinara ili oko 750 miliona eura. Poređenja radi, tek nešto više od 20 miliona eura plasirala je u hartije od vrijednosti, pa ispada da je 37,5 puta više novca držala u kešu, koji banci ne donosi nikakav prihod. Naprotiv, pravi joj troškove.
Već taj podatak bio je dovoljan da se u NBS upali crveni alarm, da njeni kontrolori provjere o čemu se radi i zašto jedna banka novac drži u trezoru, umjesto da ga usmjerava u kredite i tako oplodi. Ako je tog novca uopšte i bilo, osim na papiru. Pritom bi dalja istraga trebalo da utvrdi da li je u toj fiktivno prikazanoj gomili keša bilo i falsifikata, što je ravno drumskom razbojništvu i slučaj nezabilježen u istoriji bankarstva.
Iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal za Radar navode da „za sada nije utvrđeno“ da je u trezoru Alta banke bilo i falsifikovanih novčanica u apoenima od 500 eura. „JTOK je pretresom trezora provjeravao faktičko stanje u trezoru u odnosu na stanje evidentirano u dokumentaciji Alta banke. Ukoliko se u toku postupka pojavi sumnja da se radi o falsifikovanom novcu, biće izvršena odgovarajuća provjera“, poručuju iz Tužilaštva.
Na pitanje da li TOK raspolaže zapisnikom NBS o kontroli trezora Alta banke, koja je navodno obavljena početkom godine, iz Tužilaštva za Radar ističu da se te „okolnosti provjeravaju“, kao i navodi o tome da dio pazara Macurin Alta pej nije ni uplaćivao Alta banci, već je samo lažno prikazivao da je taj novac položen u trezor Alta banke.
Dva mehanizma za izvlačenje novca
Upravo to bio je jedan od dobro razrađenih mehanizama za izvlačenje novca. Uostalom to piše i u Naredbi o sprovođenju istrage TOK-a, koju je KRIK prvi objavio. U njoj se navodi da pazar od 370 miliona eura iz mjenjačnica Alta peja nikada nije stigao u trezor Alta banke, već ga je njihov gazda zadržavao za sebe, a uz to je uz pomoć saradnika iz „depoa“ banke izneo još 17 miliona eura keša.
Pritom je, tvrdi se u Naredbi, Macura na osnovu naloga za uplatu pazara Alta peja evidentirao da je novac primljen u centralni trezor, iako on nikada nije prešao prag banke. Otuda nije bilo ni potrebe da ga Macura pod okriljem mraka iz banke iznosi. Pozivajući se na taj dokument, KRIK navodi i da će svedoci u istrazi biti i guvernerka Jorgovanka Tabaković i direktor Sektora NBS za kontrolu poslovanja banaka Darko Stamenković.
Iz NBS, međutim, do utorka, kada ovaj broj Radara odlazi u štampu, nisu želeli da odgovore da li je tačno da su u januaru obavili kontrolu Alta banke sa ciljem da se proveri stanje gotovine u trezoru te banke. Ako je kontrole bilo, želeli smo da obavestimo javnost o njenim nalazima, pa smo tražili, ali nismo dobili zapisnik sa detaljnijim informacijama kako je kontrola sprovedena, ko je kontrolu obavio i da li su primećene bilo kakve nepravilnosti i nelogičnosti.
Ništa nije vredelo ni što smo ukazali na to da su se u međuvremenu pojavile informacije da Alta nije u bilansima prikazivala stvarno stanje gotovine, te da na takav zaključak upućuje i saopštenje koje su 31. oktobra potpisala sva četiri viceguvernera NBS – Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević. Uz guvernerku oni su članovi Izvršnog odbora NBS, koji je na kraju i oduzeo dozvolu za rad Macurinoj banci. Tom prilikom saopštili su da su sa stvarnim stanjem, koje je drastično odstupalo od izveštaja koje je Alta banka dostavljala NBS, upoznati tek na hitnoj vanrednoj sednici i od tužilaštva su, između ostalog, zatražili da utvrdi i „eventualnu krivičnu odgovornost odgovornih lica u NBS“.
Neuspjeli pokušaj spasavanja Alta banke 26. oktobra
U međuvremenu Macura je osumnjičen da je iz trezora banke čiji je jedini vlasnik i predsednik Upravnog odbora bio do njenog stečaja, 3. novembra, prisvojio više od 45 milijardi dinara. TOK sumnja da je taj novac zadržavao za sebe od početka 2020. do kraja oktobra ove godine i da su mu u tome pomagali direktor odeljenja trezora i upravljanja gotovinom i njegov saradnik za trezorsko poslovanje.
Upravo njih dvojica su mu, kako se navodi u Naredbi, fizički iz trezora banke izneli i predali oko 17 miliona evra, ali bez ikakvih pisanih tragova i zvanične evidencije. Čak 21,7 puta veću sumu Macura je zadržao tako što je taj novac samo fiktivno „uneo“ u trezor, a zapravo ga je zadržao za sebe i koristio za neke druge poslovne operacije, jer u Naredbi nije razjašnjeno na koji način ga je vlasnik Alta banke, ali i Alta grupe, koju čini desetak firmi, preuzimao i gde ga je čuvao.
Uz to, istraga bi trebalo da utvrdi i da li je deo novca koji je uspeo da izvuče Macura dao nekom od poslovnih ortaka i klijenata njegove banke, koji baš ne bi imali razumevanja što im je novac ostao zarobljen, zajedno sa depozitima javnih preduzeća i državnih institucija.
U celoj rašomonijadi gotovo niko nije primetio da je 26. oktobra, samo dan posle izbora, na kojima su Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka posle 14 i po godina izgubili vlast, uz čiju je podršku Macura sagradio poslovnu imperiju, gazda Alta banke očajnički pokušao da je spasi. Tog dana, naime, APR je objavio da je uplatom dodatnih 2,9 milijardi dinara u junu ove godine, uplaćeni novčani kapital Alta banke povećan na 22,34 milijarde dinara ili na 190 miliona evra, ali to očito nije bilo dovoljno da se spreči kolaps, koji je nastupio samo četiri dana kasnije.
Tokom istrage TOK planira da sasluša i članove Upravnog i Izvršnog odbora i zaposlene u centralnom trezoru Alta banke. Do 3. novembra, kada je posao stečajnog upravnika preuzela Agencija za osiguranje depozita, predsednica Izvršnog odbora Alta banke bila je Una Sikimić, a članovi Nikola Krdžić, Tatjana Kuljak, Željko Devčić i Bojan Pantović, dok su uz Macuru u Upravnom odboru bili Aleksandar Živković, Vladimir Miladinović, Nebojša Stojanović i Kristijan Ristić.
U ponedeljak, 9. novembra, za zakonskog zastupnika Alta banke u stečaju postavljena je Ljubica Pantelić, direktorka Agencije za osiguranje depozita. Od njene efikasnosti zavisiće koliko će iz stečajne mase uspeti da naplate brojna javna preduzeća, lokalne samouprave i državne institucije, koje su na mig bivše vlasti stotine miliona evra javnog novca poverili privatnoj banci, čiji je gazda bio blizak vrhu SNS-a.
Čim su njegovi politički mentori izgubili vlast, Macura je izgubio banku. Sa njima su izgubili i svi koji su verovali da se 25. oktobra ništa neće promeniti, pa i ulagači u fond Vista Rica, čiji su vlasnici visoki funkcioneri SNS-a Tatjana Vukić i Vojislav Nedić. Dan pre nego što će Alta banka otići pod led investiciona jedinica Vista Rica investa vredela je 131, a od 5. novembra ne vredi ni 100 evra. Neko je, dakle, izgubio pozicije, neko bogami i pare, a ostaje da se vidi ko će na kraju balade izgubiti i slobodu.
Izvor: Radar
