U mnogim zemljama 8. maj se obilježava kao Dan pobjede u Drugom svjetskom ratu 1945. godine, ali veliki broj stanovnika najvećih zapadnopevropskih zemalja i SAD i 80 godina od kraja rata strahuje da za njihovog života mogu da se ponove zločini poput onih iz vremena nacizma i fašizma, pokazalo je istraživanje agencije JuGov.
U reprezentativnoj anketi koju je Institut za ispitivanje javnog mnjenja sproveo u SAD, Britaniji, Njemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji, između 31 i 52 odsto građana je reklo da je moguće da se takve strahote ponove i u njihovoj sopstvenoj zemlji.
Na pitanje da li misle da je tako nešto moguće u nekoj drugoj zemlji zapadne Evrope pozitivno je odgovorilo čak između 44 i 59 odsto anketiranih. Takvu bojazan najviše dijele Britanci (59 odsto), a najmanje u tako nešto vjeruju Italijani (44 odsto).
Interesantno je da i Evropljani i Amerikanci vjeruju da je prije moguće, nego nemoguće da se tako nešto dogodi u SAD. Sa tom konstatacijom saglasilo se između 44 odsto i 62 odsto ispitanih, a među njima i 52 odsto Amerikanaca, 62 odsto Britanaca i 54 odsto Njemaca. Najmanje u takvu opasnost vjeruju Italijani (44 odsto).
Istovremeno naveći postotak ipitanih je ocijenio i da su SAD igrale glavnu ulogu u pobjedi nad Hitlerovom Njemačkom, sa izuzetkom Britanaca, koji misle da je to bila njihova zemlja (41 odsto), pa zatim Sovjetski savez (17 odsto) i tek onda SAD sa 14 odsto. Odgovor na to pitanje nije dalo između 19 odsto i 25 odsto anketiranih.
Velika većina građana Velike Britanije (84 odsto), SAD (74 odsto) i 62 odsto Francuza misli da je učešće njihove zemlje u Drugom svietskom ratu bilo ispravno. Za razliku od njih, to za svoju zemlju misli samo osam odsto Njemaca i 18 odsto Italijana. Većina Njemaca (70 odsto) i Italijana (56 odsto) misli da je bilo pogrešno što su te dvije zemlje ratovale.
Takođe, tačno polovina ispitanih Njemaca i 41 odsto Italijana izrazilo je stid zbog uloge svoje zemlje u ratu. Italja je do pada Musolinijevog režima 1943 sa Njemačkom i Japanom bila dio sila osovine, a zatim je prešla na stranu saveznika.
Ipak, 46 odsto Nemaca misli da se njihova zemlja dobro suočila sa nacističkom prošlošću, a sa tim se slaže i 49 odsto Amerikanaca i 58 odsto Britanaca. Francuzi su u tome uzdržaniji i samo 34 odsto misli da su se Njemci dobro suočili sa zločinima koji su počinjeni u njihovo ime.
Na pitanje ko je najzaslužniji za očuvanje mira na evropskom kontinentu, dobar dio ispitanih je u svim zemljama ocijenio da su to bile Ujedinjene nacije. Takvo je uvjerenje izrazilo najmanje Njemaca (44 odsto), a najviše Francuza (60).
Procentualno najveće priznanje anketirani su, međutim, odali NATO (52 odsto do 66 odsto), a 45 odsto do 56 odsto ispitanih je reklo da je očuvanju mira kasnije veliki doprinos dala Evropska unija.
U anketi je postavljeno i pitanje koliko građani misle da su upoznati sa događajima u vrijeme nacizma i fažizma, i tu prednjače Francuzi i Njemci, kojih je 72 odsto, odnosno 70 odsto reklo da znaju jako puno, ili dosta toga o ratu i događajima koji su mu prethodili. U Španiji, koja formalno nije učestvovala u ratu, takav je odgovor dalo namjanje anketiranih – 40 odsto.
Razlikuju se, međutim odgovori u kojoj su mjeri to znanje stekli u školi. Dvije trećine Francuza reklo je da su školi puno o tome naučili, a to je reklo 60 odsto Njemaca i svega 34 odsto Španaca.
Ipak, velika većina građana evropskih zemalja i SAD (82 odsto do 90 odsto) saglasna je da je i dalje važno da se o tome uči i u školi, a između 72 odsto i 87 odsto vjeruje da su Drugi svjetski rat i godine koje su mu prethodile relevantne i za današnji svijet.
Izvor: N1
