Sadržaj
Prošlo je skoro 40 godina od kada je Slobodan Jeremić iz Novog Sada kročio u avion.
Kada je poslednji put leteo, imao je crveni pasoš države koja se 1990-ih raspala u ratovima.
Sadašnja putna isprava i dalje je crvena, ali njegova domovina, Evropa i pravila prelaska granica toliko su se promenili da Slobodan nije otišao dobrovoljno na aerodrom u Berlinu krajem januara 2026.
Ovaj 52-godišnji vozač kamiona morao je da se ukrca na let za Beograd po nalogu nemačke policije, jer je u zemljama Šengena proveo više od 90 dana u poslednjih šest meseci.
„Kada su me priveli, osetio sam se kao kriminalac – doživeo sam ono što gledate u filmovima, samo što nisam imao pravo na jedan poziv advokatu”, govori o susretu sa policijom u luci Rostok u Nemačkoj, za BBC na srpskom.
Slobodan nije jedini.
Prema podacima Udruženja vozača 381, tokom jedne nedelje januara nemačka policija naložila je osmorici vozača iz Srbije da izađu iz zemlje zbog prekoračenja dužine boravka.
Svi su bili u luci Rostok.
Nemačka policija potvrdila je za BBC na srpskom da je tokom prve tri nedelje januara kontrolisala 19 vozača, među njima i osmoro srpskih državljana, koji su boravili u zoni Šengena duže od dozvoljenog (između devet i 33 dana).
Prekoračenje dozvoljenog boravka i s tim povezani neovlašćeni ulazak su krivično delo, navodi se u pisanim odgovorima dostavljenim BBC-ju.
Gde su blokade i koja roba može da uđe?
Vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije počeli su 26. januara u 12 sati blokadu teretnih terminala na nekim granicama na Balkanu.
Blokade i dalje traju, ali za sada nije poznato dokle.
Neki od kamiondžija kažu „do ispunjenja zahteva”.
Prema saopštenju srpske policije od 26. januara, blokirani su granični prelazi ka Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji: Batrovci, Šid, Bogojevo, Bačka Palanka, Neštin, Bezdan, Horgoš, Kelebija, Vrška Čuka, Gradina, Strezimirovci, Srpska Crnja, Vatin, Kaluđerovo i Preševo.
„Imamo 17 graničnih prelaza i četiri administrativna prelaza prema Kosovu, svi mi prevoznici iz Srbije, Crne Gore, BiH i Severne Makedonije počeli smo blokadu u isto vreme i svi imamo iste zahteve”, rekao je Neđo Mandić, predsednik Udruženja prevoznika Srbije, za RTS.
Dodao je da se „ovo može smatrati totalnom blokadom”, kao i da dozvoljavaju da prođe tek malo robe.
„Mogu da prođu samo lekovi u uvozu, žive životinje, eventualno eksplozivi, oprema za dijalizu i ako neko još argumentovano dokaže da njegova roba treba da prođe, imamo krizni štab koji će o tome odlučiti”, rekao je Mandić.
Kolika je šteta?
Zbog blokade granica i nemogućnosti da roba izađe iz zemlje, države Balkana imaju direktnu dnevnu štetu od 100 miliona evra, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), za Radio-televiziju Srbije.
„Direktna šteta za Srbiju svakog dana je 55 miliona evra”, dodao je.
Uz to, kompanije koje ne uspeju da izvezu robu na vreme, plaćaju penale, koji se kreću od 10.000 do 50.000 evra po danu, rekao je predsednik PKS.
U čemu je zapravo problem?
I prethodnih godina važilo je pravilo da vozači iz zemalja van EU mogu da provedu najviše 90 dana u Šengen zoni tokom šest meseci – što je pravilo 90 u 180 dana, ali Slobodan, koji kamion vozi dve decenije, nije imao slične susrete sa policijom, iako je prelazio ograničenje.
„Kontrole i deportacije su mnogo češće poslednjih meseci”, kaže Srđan Tošić iz Udruženja vozača 381.
„Mi znamo da prekoračujemo zakon, ali moramo da radimo”, dodaje za BBC na srpskom.
Pored strožih kontrola od prošle godine, uvođenje novog EU sistema na graničnim prelazima, kojim se kompjuterski evidentira broj dana provedenih u EU, uliva dodatni strah među vozače kamioni sa Zapadnog Balkana.
Primena Sistema ulaska i izlaska iz EU (EES) znači da će biti onemogućeno bilo kakvo zaobilaženje pravila 90/180 dana, što je do skoro bilo uobičajeno.
Slobodan Jeremić, od čije plate zavisi četvoročlana porodica, govori da „ni njemu ni poslodavcu nije isplativo da radi 90 dana u šest meseci”.
Ako vozači kamiona ne budu izuzeti od pravila 90/180, problem neće imati samo transportne kompanije i njihovi zaposleni već i cela privreda Srbije, upozoravaju strukovne organizacije.
„Naši vozači obavljaju oko 90 odsto transporta između Srbije i Evropske unije jer stranci ne žele da rade ovde zbog dugog čekanja na granicama”, objašnjava Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava.
„Ako se ne pronađe rešenje, biće poremećeni lanci snabdevanja, a troškovi transporta biće uvećani”, dodaje za BBC na srpskom.
Pored kamiondžija iz zemalja Zapadnog Balkana, novi EES sistem mogao bi da stvori probleme i prevoznicima iz Turske, Moldavije i Ukrajine.
Početkom 2026, predsednik Vlade Srbije Đuro Macut predložio je Evropskoj uniji izmenu pravila 90/180 za profesionalne vozače i poseban status regiona u okviru EES sistema.
Uvođenja elektronskog sistema kontrole granica praktično može da ugasi transportnu zajednicu Srbije, upozorio je Macut.
U Srbiji ima oko 176.000 profesionalnih vozača, od kojih 72.000 rade u međunarodnom saobraćaju kao vozači kamiona i autobusa.
Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom.
Iz Evropske komisije kažu da su pravila boravka unutar Šengena „jasna i poznata od ranije“.
Već postoji određena fleksibilnost u njihovoj primeni, rekao je portparol Evropske komisije Markus Lamert za Radio-televiziju Srbije.
Rampa u Nemačkoj
Slobodan Jeremić krenuo je u januaru na dobro poznati put do Geteburga u Švedskoj, gde dostavlja robu za kompaniju Volvo.
Ušao je u Mađarsku bez problema, iako je u tom trenutku prekoračio 90 dozvoljenih dana u Šengen zoni.
U luci Rostok je čekao brod za Švedsku, ali ga je privela nemačka policija pošto je posle pregledanja pasoša ustanovila da je boravio u EU 11 dana duže od dozvoljenog.
Slobodan priča da su mu uzeti otisci prstiju, oduzet mobilni telefon i da je bio više sati u prostoriji u kojoj je bilo hladno.
„Pošto ne znam nemački, tražio sam prevodioca, ali ga nisam dobio”, tvrdi.
Kaže i da mu je usmenim putem rečeno da ako napusti zemlju avionom narednog dana neće dobiti tromesečnu zabranu ulaska.
Pošto nikada ranije nije rezervisao avionsku kartu preko telefona, jedan od policijskih službenika je to uradio umesto njega, ali tom prilikom je kupio dve umesto jedne karte.
„Izašao sam iz stanice dezorijentisan, nisam znao na koju stranu da krenem”, govori Slobodan, koji se narednog dana, uz mnogo problema i troškova, ukrcao na let za Beograd.
„Na ovoj turi neću zaraditi ni za vodu”, kaže.
Iz nemačke policije navode da angažovanje prevodioca u ovom slučaju nije bilo neophodno, jer je komunikacija bila moguća korišćenjem prevodilačkih alata.
„Državljanin Srbije to je potvrdio potpisima na relevantnim dokumentima”, navode u pisanom odgovoru.
Oni dodaju da je zbog prekoračenja dužine boravka, povratak moguć jedino avionskim putem, što se potvrđuje rezervacijom avionske karte.
„Policijski službenici, na zahtev, pružaju pomoć prilikom rezervacije karte.
„Osoba koja je u obavezi da napusti zemlju, odgovorna je za rezervisanje karte. Savezna policija u ovim slučajevima ne vrši rezervacije”, navodi nemačka policija.
Irina Radivojev, finansijska direktorka firme za koju Slobodan radi, kaže da na liniji ka Geterburgu imaju 20 kamiona.
Od kada su počele strože kontrole, svakodnevno brine.
„Hoće li nekoga zadržati? Ako zadrže, da li ćemo imati drugog vozača da pošaljemo?
„Kako da ne kasnimo sa isporukom, jer za svako kašnjenje plaćamo penale?”, samo su neka od pitanja koja je more.
Ona kao poseban problem ističe to što u slučaju privođenja vozača, kamioni sa robom vrednom više stotina hiljada evra ostaju neobezbeđeni, o čemu je policija ne obaveštava.
„Tačno je da ovaj zakon postoji godinama unazad.
„Ali i u vreme pandemije kovida-19, isti zakon je važio, ali niko nije brojao pečate u pasošima srpskim vozačima.
„Tada su im vozači bili potrebni”, govori.
Iz nemačke policije kažu da su „špediterska kompanija odgovorna za to da njeni vozači poštuju sve važeće propise o ulasku i boravku”.
„Savezna policija ne preuzima nikakvu odgovornost za kamione kojima upravljaju vozači.
„Vozači imaju mogućnost da u svakom trenutku, kako tokom tako i nakon policijskih postupaka, stupe u kontakt sa svojim poslodavcem i samostalno preduzmu sve neophodne mere u vezi sa svojim vozilima”, navode.
Pogledajte video: Blokada uvoza i izvoza u Bosni i Hercegovini
Problemi za privredu
Od kada je 1985. godine formirana Šengen zona, prostor slobodnog prelaska granica se konstantno širio, da bi ulaskom Rumunije i Bugarske 2025. godine stigao do Zapadnog Balkana.
Vozači kamiona su se prethodnih godina dovijali tako što su menjali pasoš na nekoliko meseci da graničari ne bi videli broj pečata i dana u Šengen zoni.
EES sistem, čije je uvođenje obrazloženo i bezbednosnim razlozima, onemogućiće ovakvo zaobilaženje pravila.
„Vodili su se time da zaštite države od ilegalnih migracija, rada na crno i terorističkih pretnji.
„Vozači nisu ništa od nabrojanog”, kaže Srđan Tošić iz Udruženja vozača 381.
Puna primena sistema očekuje se od sredine aprila, a ako se nešto ne promeni, Tošić očekuje masovne odlaske kamiondžija iz Srbije u EU, kojoj već nedostaju stotine hiljada vozača.
„Radim 20 godina u transportu, i ne bi mi bilo lako da preselim ceo život.
„Ali to jeste jedna od mogućnosti jer razmišljam o porodici”, kaže.
Srpska privreda oslanja se uglavnom na domaće vozače, koji imaju značajno manje plate od evropskih kolega, za međunarodni prevoz.
„Oko 60 odsto ukupne trgovine Srbije sa svetom ide u Evropsku uniju.
„Prosto je nemoguće proceniti kakvi su efekti, ukoliko dođemo u situaciju da nemamo slobodnih vozača da tu robu voze”, rekao je Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.
S druge strane, uvoz iz Srbije čini manje od jedan odsto ukupnog uvoza EU.
Blokade graničnih prelaza, koje su počele 26. januara, stvorile su međutim probleme i za evropske kompanije koje posluju u Srbiji i izvoze robu u EU, rekao je Marko Čadež.
Nerešavanje problema vozača pokazuje da „nerazumevanje donosioca odluka u Briselu”, kazao je.
„Ovaj region uvezan je u evropsku ekonomiju”, istakao je.
Protest kao ‘jedino rešenje’
Jevtić iz udruženja špeditera govori da su pojedine kompanije već počele da se pripremaju za transport robe avionom, što će značajno povećati troškove.
„Rešenje je da se napravi izuzeće od pravila 90/180 za vozače.
„Procene su da je potrebno dozvoliti vozačima između 135 i 140 dana u Šengen zoni da bi mogli normalno da rade i da mogu da posete privatno ove zemlje”, govori Jevtić.
Sličan predlog imaju i druge organizacije, podsećajući da je izuzeće već učinjeno za mašinovođe, brodske i avionske posade.
„S jedne strane je inertnost Brisela, koji ne želi sa shvati u čemu je problem.
„S druge strane, pet država Zapadnog Balkana nisu na vreme zajednički reagovale”, govori Jevtić.
Vozači su rekli da su im stiga preostali jedino protest i blokada teretnih graničnih terminala.
Pored srpskih, protestu su se pridružili i prevoznici iz nekoliko zemalja Zapadnog Balkana.
U poslednjih 365 dana, 100 profesionalnih vozača je proterano iz Nemačke, saopštio je prošle nedelje konzorcijum „Logistika”, koji okuplja prevoznike u BiH.
„To je institucionalno zastrašivanje kroz stvaranje narativa da su vozači kriminalci, pretnja ili bezbednosni problem”, rekli su.
Udruženje Međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore najavilo je da će blokade magistralnih puteva u blizini devet drumskih graničnih prelaza, kao i prilaza Luci Bar trajati do ispunjenja zahteva, citirale su Vijesti predstavnike udruženja.
Slobodan Jeremić biće u kamionu na srpskoj granici, kao i njegove kolege iz firme.
„Svi su gluvi i nemi dok roba stiže na vreme.
„Naši vozači su spremni da ostanu na blokadi dok se ne reši problem. Jer ti ljudi nisu kriminalci, a šikanirani su na svakom koraku.
„Oni rade težak posao da bi izdržavali porodice”, zaključuje Irina Radivojev.
Izvor: BBC na srpskom
