U dokumentu se naglašava da vozni park u Crnoj Gori bilježi rast, jer je godinu ranije bilo registrovano oko 285.000 vozila. Gotovo trećina ukupnog broja vozila nalazi se u Podgorici, gdje je registrovano oko 97.000 automobila i drugih motornih vozila.
„Izrazita karakteristika drumskog voznog parka Crne Gore jeste njegova starost – prosječna starost vozila iznosi 17,3 godine, dok je prosječna starost putničkih automobila 17,6 godina. Više od 86 odsto automobila starije je od deset godina, a samo šest odsto mlađe od šest godina“, navodi se u dokumentu.
To, kako se ističe, ukazuje da savremene tehnologije sa manjom potrošnjom goriva i nižim emisijama sporo pronalaze put do domaćeg tržišta, koje i dalje dominantno čine polovni dizel automobili uvezeni iz Zapadne Evrope.
Vlada, međutim, planira značajne investicije u infrastrukturu. Program razvoja saobraćaja vrijedan je devet milijardi eura i obuhvata unapređenje putne mreže, ali i drugih vidova transporta, što će imati uticaj i na buduće pozicioniranje stanica za punjenje električnih vozila.
Dok željeznički saobraćaj raspolaže sa oko 250 kilometara mreže, od čega su glavne dionice elektrifikovane, pomorski i vazdušni sektor i dalje se gotovo u potpunosti oslanjaju na konvencionalna goriva.
U Luci Bar ne postoji infrastruktura za snabdijevanje brodova električnom energijom sa obale niti LNG-om, dok na aerodromima u Podgorici i Tivtu još nije obezbijeđena puna usklađenost sa evropskim zahtjevima za napajanje aviona električnom energijom na stajankama.
Kada je riječ o energetskom sektoru, Crna Gora proizvodi između 55 i 60 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno iz hidroelektrana i vjetroelektrana, dok ostatak dolazi iz Termoelektrane Pljevlja.
„Saobraćaj ostaje sektor koji je u energetskom bilansu Crne Gore najviše zavisan od nafte. Udio dizela u potrošnji energije u saobraćaju iznosi oko 80 odsto, benzina oko 15 odsto, a električna energija svega oko 1,5 odsto“, navodi se u dokumentu.
Procjenjuje se da sektor saobraćaja trenutno učestvuje sa oko 20 odsto u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a bez dodatnih mjera taj udio bi mogao porasti na gotovo 30 procenata.
U dokumentu se upozorava da visoke cijene električnih vozila, ograničena kupovna moć građana, nedovoljan broj punjača van urbanih centara, kao i pojedina ograničenja elektroenergetske mreže predstavljaju glavne prepreke bržem razvoju tržišta alternativnih goriva.
Ipak, očekuje se da će proces usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije i pristup evropskim fondovima doprinijeti ubrzanju razvoja infrastrukture i većoj zastupljenosti vozila na alternativni pogon.
„Crna Gora je već uspostavila jasan pravac politike i prepoznala elektrifikaciju saobraćaja i sprovođenje AFIR-a kao centralne stubove klimatskih i energetskih ciljeva zemlje do 2030. godine“, navodi se u Nacionalnom okviru politike.
Izvor: CdM
