Noć dugih noževa (nem. Nacht der langen Messer ili Operacija Kolibri) je naziv za niz političkih ubistava izvršenih u Nacističkoj Njemačkoj između 30. juna i 2. jula 1934. godine. Nacistički režim je sproveo egzekucije nad najmanje 85 ljudi iz političkih razloga. Mnogi od ubijenih su bili pripadnici Jurišnih odreda (SA), nacističke paravojne organizacije. Adolf Hitler se okrenuo protiv SA i njenog vođe Ernsta Rema zato što je uvidio da samostalno djelovanje SA i sklonost njenih pripadnika ka uličnom nasilju štete njegovoj reputaciji i popularnosti. Hitler je takođe htio da preduhitri svaki potez lidera Rajhsvera, njemačke vojske, koji su bili neprijateljski raspoloženi prema SA, koji bi imao za cilj ograničavanje njegove vlasti.
Netrpeljivost vojnih krugova prema SA naročito je porasla kada je postala očigledna Remova ambicija da stane na čelo vojske i da u vojsku uključi i svoje jedinice. Na kraju, Hitler je iskoristio čistku da bi utišao konzervativne krugove koji su kritikovali njegov režim, naročito onih koji su bili lojalni vice-kancelaru Francu fon Papenu.
U čistki je stradalo najmanje 85 ljudi, mada se konačan broj stradalih procjenjuje na stotine a više od hiljadu protivnika režima je uhapšeno. Najveći broj ovih ubistava izvršili su pripadnici Šucštafela, elitnih nacističkih odreda i Gestapo, režimska tajna policija.
Remova sudbina
Rem je nakratko držan u zatvoru Štadelhajm u Minhenu, dok je Hitler razmišljao o njegovoj sudbini. Na kraju, Hitler je odlučio da Rem mora da umre. U Hitlerovo ime, Rema su 2. jula posjetili Teodor Ajke, kasnije komandant koncentracionog logora Dahau, i SS oficir Mihael Lipert. U Removoj ćeliji su mu dali Brauning pištolj napunjen sa jednim metkom i rekli mu da ima deset minuta da se ubije ili će ga oni ubiti. Rem je odbio kazavši: „Ako ću biti ubijen, neka to Adolf uradi sam.“ Kako nisu ništa čuli u datom vremenskom okviru, vratili su se u Removu ćeliju u oko 14:50 i našli su ga kako stoji, sa ispršenim golim grudima u znak prkosa. Lipert ga je upucao tri puta iz neposredne blizine. Njemačke vlasti su 1957. sudile Lipertu u Minhenu za Removo ubistvo. Sve do tada, Lipert je bio jedan od nekolicine izvršioca čistke koji je izbjegao suđenjenje. Osuđen je na 18 mjeseci zatvora.
